11Uoči formiranja nove vlade Republike Srbije, Unija poslodavaca Srbije je ključnim političkim akterima, medijima, stručnoj i široj javnosti uputila mišljenje privrednika o 10 ključnih reformi koje treba sprovesti u cilju razvoja nacionalne ekonomije i čitave zemlje.

1. Reforma javnog sektora
Blizu ¾ privrednika u Srbiji smatra da je preglomazan javni sektor uzrok ogromne birokratije koja puno košta privredu, jer se kroz razne poreze, parafiskalne namete i druga opterećenja poslovanja stalno smišlja način kako da se obezbede zarade za armiju zaposlenih u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama. Pritom, privrednici smatraju da je usluga ovih javnih servisa na jako niskom nivou i oni više ne žele da finansiraju jedan neefikasan a skup sistem, zbog koga se i država iz godine u godinu zadužuje. Posledica ovog zaduživanja je da su u svrhu vraćanja kredita i pokrivanja budžetskog minusa krajem 2012. i u 2013. podignuti skoro svi osnovni poreski oblici sem poreza na zarade (PDV, porez na dobit preduzeća, akcize više puta, itd.), što je dodatno smanjilo mogućnosti za zapošljavanje i razvoj preduzeća u Srbiji.

2. Reforma poreskog sistema
Privrednici žele da jasno vide za šta daju novac kroz poreze. Takođe, privreda traži napuštanje sistema jednakog (linearnog) oporezivanja zarada i uvođenje progresivnih poreskih stopa, s tim da ukupno opterećenje zarada manjih od prosečne zarade ne treba da pređe 40% (umesto sadašnjih 65%). Ovo treba da pomogne u borbi protiv sive ekonomije i omogući novo zapošljavanje. Učesnici ankete su naveli da minimalna zarada treba da bude privremena mera dozvoljena na samo godinu dana, kada se firme nađu u finansijskim problemima zbog pada prihoda i drugih nepovoljnih okolnosti na tržištu, ali da u tih godinu dana minimalac bude oslobođen plaćanja poreza i doprinosa.

3. Organizovana borba države protiv sive ekonomije
Privrednici navode da se u pojedinim gradovima i opštinama gde rade na jedan legalno prodati proizvod proda jedan na crno i da je to naročito primetno u poslednjih pet godina sa padom kupovne moći građana. Smatraju da država mora da pojača kontrolu robe preko graničnih prelaza, spreči šverc po ulicama i otvorenim tržnim centrima i proširi poreski obuhvat kod naplate poreza na imovinu, jer u Srbiji postoji više od milion nelegalno sagrađenih objekata koji su potpuno van sistema oporezivanja, a porez se naplaćuje samo od onih koji rade legalno.

4. Reforma Poreske uprave Srbije
Privrednici pozdravljaju početak modernizacije poreske uprave i uplatu zarada i poreza i doprinosa na jedinstvenoj uplatnici, ali traže dalje reforme Poreske uprave, jer je ona kao servis spora, troši se mnogo vremena po šalterima, procesi su birokratizovani, a elektronska komunikacija je za sada minimalna. U poreskoj upravi se provede preko 270 sati godišnje, što oduzima vreme zaposlenima i menadžmentu preduzeća da se bave svojim poslom i povećaju prihode iz poslovanja.

5. Reforma privrednih zakona (Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju, itd.)
Poslovanje u Srbiji karakterišu predugi rokovi plaćanja (prosečno 126 dana) i nedostatak pravne sigurnosti. Mnogo je firmi koje se osnuju sa malim osnivačkim kapitalom, naruče robu i usluge od drugih preduzeća i zatim dospeju u blokadu i stečaj. Od njih je nemoguće naplatiti isporučenu robu ili usluge i to je razlog zatvaranja ili gubitaka i kod mnogih firmi koje zdravo posluju. Potrebno je uvesti red u poslovanje i zaštititi novac uložen u posao. Stečaj mora da bude efikasan i da se sprovede u roku od mesec dana kod malih preduzeća, a u maksimalnom roku od tri meseca kod srednjih i velikih preduzeća. Takođe, mora postojati izvesna lična odgovornost i kaznene mere za osnivače privrednih društava koji svesno načine štetu drugim preduzećima i preduzetnicima.

6. Uvođenje elektronske uprave i komunikacije na nivou svih institucija u Srbiji
Privreda traži umrežavanje svih institucija u Srbiji sa kojima stupa u kontakt radi dobijanja određenih dozvola i prikupljanja različitih dokumenata. Birokratski aparat je preglomazan i više se ne zna ko šta radi u pojedinim državnim institucijama i javnim preduzećima. U nekim lokalnim samoupravama, ministarstvima, zavodima, fondovima, direkcijama, itd. vršeno je stranačko zapošljavanje godinama unazad, pa po tri osobe rade jedan isti posao, neorganizovani su i spori i otežavaju rad privredi. Potrebno je uvođenje principa profesionalnog menadžerskog upravljanja u javni sektor, lokalne samouprave, državnu upravu i javna preduzeća.

7. Reforma penzionog sistema
Privrednici smatraju da nije dobro povećanje starosne granice za odlazak u penziju i da država treba da napusti sadašnji sistem obaveznog penzionog osiguranja i da uvede tzv. minimalnu garantovanu državnu penziju za buduće penzionere, a da sadašnjim garantuje prava ostvarena po važećim propisima. To bi dalo prostora da se smanje penzioni doprinosi koji su najveće opterećenje zarada i omogući zapošljavanje mladih. Nove generacije takođe treba edukovati (što se posebno odnosi na zaposlene sa višim zaradama) da na vreme misle o svojoj starosti i odvajaju sredstva za penziju, ukoliko žele veću penziju od one minimalne koju garantuje država. Ovaj princip postoji i u mnogim razvijenim zemljama i primenljiv je i u Srbiji.

8. Reforma zakonodavstva u oblasti građevinarstva
Promena Zakona o planiranju i izgradnji i uvođenje kratke i jednostavnije procedure za dobijanje građevinskih dozvola treba da omogući porast privatnih investicija u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala.

9. Promene Zakona o radu
Privrednici smatraju da je potrebno da se Zakon o radu oslobodi nasleđa iz socijalističke Jugoslavije i da se smanji birokratizaciju procesa zapošljavanja i otpuštanja posebno kod malih i srednjih preduzeća. Procedure moraju da budu kraće, a papirologija manja. Zarada se mora jednostavnije ugovarati sa zaposlenima, a otpremnine treba da se isplaćuju za godine radnog staža provedene kod poslodavca, a ne za celokupan staž zaposlenog.

10. Reforma zdravstvenog sistema
Privrednici smatraju da zdravstveni sistem u Srbiji treba da prođe kroz preobražaj, jer je zdravstvena usluga u državnom zdravstvu na veoma niskom nivou, a radno vreme državnih zdravstvenih ustanova nije prilagođeno radnom vremenu zaposlenih u privredi, pa je razlog za preko 50% odsustava s posla. Privatni sektor treba izjednačiti sa državnim zdravstvom, a pacijenti treba da biraju gde će se lečiti. Na taj način bi jedan deo zaposlenih koji sada rade u državnom zdravstvu prešao da radi kod privatnika, čime bi se budžet Zdravstvenog fonda rasteretio dela troškova za zarade zaposlenih u zdravstvu, pa bi ta sredstva odlazila za povećanje kvaliteta zdravstvenih usluga koje pruža obavezno zdravstveno osiguranje. Ovako se svakom zaposlenom u Srbiji mesečno odbije 7527,38 dinara za zdravstveno osiguranje koji umesto u kvalitetnu zdravstvenu uslugu odu uglavnom u zarade zaposlenih u državnom zdravstvu.