11Status i položaj mladih u Srbiji spada u kategoriju izazova za koje još uvek nema pravog rešenja. Iz godine u godinu susrećemo se sa statistikom koja i dalje potvrđuje da je svaka druga mlada osoba bez posla. Bez obzira na to što je ovaj problem očigledan i što se o njemu dosta govori, konkretnih preduzetih mera nema.

U poslednja dva istraživanja koja je sprovela Unija poslodavaca Srbije tokom 2012. godine „ Potrebe tržišta rada i položaj mladih nezaposlenih lica“ i 2013. godine „ Bolji uslovi za zapošljavanje mladih“ uz podršku Solidar Swiss Labour Assistance, prepoznati su i potvrđeni glavni razlozi lošeg položaja mladih koje treba tražiti najpre u sistemu formalnog obrazovanja, politici zapošljavanja koja je usmerena ka mladima kao i u privrednom, ekonomskom i političkom okruženju.

U opisu navedenih ključnih pitanja koji utiču na visoku nezaposlenost mladih posebno je naglašen nesklad koji postoji između znanja koja mladi steknu tokom formalnog obrazovanja i znanja i veština koja poslodavci očekuju.

Postavlja se pitanje koji je efekat školovanja, odnosno šta naša deca uče i koliko dobro nauče ono što im je potrebno za život.

Naše istraživanje je pokazalo da se u formalnom sistemu usvajaju teorijska znanja i svega 4,12% mladih smatra da poseduje znanja i veštine za realan posao, a 86% mladih se izjasnilo da ne poseduje praktična znanja.

Anketirano je ukupno 228 poslodavaca uglavnom malih i srednjih preduzeća.

Oko 66% poslodavaca je organizovalo neki vid stručne prakse u prethodnim godinama i decenijama, što opovrgava često iznošen stav pojedinih institucija nadležnih za obrazovanje i praćenje problematike na tržištu rada, da su poslodavci nezainteresovani za organizovnje stručne prakse.

Poslodavci su najčešće organizovali stručnu praksu za obavljanje administrativnih poslova, što je na prvi pogled suprotno očekivanjima da je stručna praksa najpotrebnija za zanimanja u proizvodnji (rad na mašinama, s opremom i alatima) ili u komercijali od koje zavisi prodor kompanije na tržište, tj. plasman roba i usluga.

Nažalost, ovakvi rezultati u 152 anketirana preduzeća koja su realizovala stručnu praksu za mlade svedoči o tome da se firme u Srbiji u daleko većem obimu bave administrativnim i birokratskim procedurama nego sopstvenim planiranjem, proizvodnjom i razvojem.

Kupovna moć u Srbiji je u periodu 2009-2013. godina opala za čitavih 38,5% i sve je teže plasirati proizvode i usluge. Komercijalisti spadaju u najtraženija zanimanja, ali je činjenica da oni i najčešće ostaju bez posla ili prelaze iz jedne u drugu firmu, jer su njihovi ugovori o radu pretežno vezani za ostvareni učinak.

41,8 odsto poslodavaca obučava mlade do godinu ili više od godinu dana. Stručna praksa u preduzećima relativno dugo traje i kratke „ad hoc” obuke očigledno ne daju željene rezultate.

Istraživanje je pokazalo da poslodavci smatraju da polaznicima stručnih praksi najviše nedostaje praktično predznanje o prirodi posla, konkretne veštine za njegovo obavljanje i znanje o organizaciji posla u praksi. Upravo sve ono što se ne može steći u školskim klupama. S druge strane, kod polaznika stručnih praksi poslodavci su najbolje ocenili upućenost u timski rad i teoretsko predznanje, a zatim slede komunikacijske veštine i odgovornost u obavljanju posla.

Dobijeni rezultati ilustriju da odgovornost prema poslu i nivo komunikacije nisu nešto što najviše smeta poslodavcima u Srbiji, ali do izvesne mere ipak mora da zabrine činjenica da npr. 37.4% poslodavaca smatra pohađaoce stručnih praksi neodgovornima, dok je ovakva ocena u zemljama Evropske unije na nivou ispod 15% (izvori EUROSTAT i EERI), kada se pogleda odgovornost prema poslu mlađih od 30 godina. Takođe, i 35 odsto negativne ocene za nivo komunikacijskih veština nije pohvalno, kada se uzme da je u evropskim razmerama između 16 i 22 odsto poslodavaca nezadovoljno razvijenošću komunikacijskih sposobnosti kod svojih mladih uposlenika. To znači da obrazovni sistem sem stvaranja mogućnosti za više prakse u privredi, mora da radi na podizanju nivoa komunikacije i svesti o odgovornom pristupu poslu.

Najveći broj poslodavaca koji do sada nisu realizovali stručnu praksu za mlade to nije učinio jer im je nedostajalo sredstava da plate mentore ili svoje zaposlene za sprovođenje obuke. Poslodavci su ocenili da je u prostorijima i uopšte okvirima u kojima svakodnevno funkcioniše njihovo preduzeće teško organizovati stručnu praksu s mladim ljudima ukoliko ne postoji osoba zadužena da ih pažljivo prati.

Da bi se u preduzećima širom naše zemlje organizovala praksa na najvišem nivou neophodno je ono što su poslodavci naveli kao drugu najveću prepreku uspešnom organizovanju stručne prakse – nadoknaditi izostanak komunikacije i saradnje sa srednjim stručnim školama i fakultetima. Gotovo svaki drugi poslodavac kod koga nije bilo stručne prakse za mlade naveo je ovo kao teškoću koju svakako treba prevazići.

95% poslodavaca bi organizovalo praktičnu obuku uz finansijsku podršku. Poslodavci su naveli da bi im ta sredstva poslužila da stimulišu svoje zaposlene da ulože napor da kvalitetno obuče mlade na praksi, da organizuju bolje svoj prostor i nabave kvalitetniju opremu za održavanje stručnih praksi, da pojačaju mere bezbednost i zdravlja na radu, da finansijski delimično ili potpuno pokriju pad učinka svojih zaposlenih koji obučavaju mlade, da obezbede mašine, opremu i alate za trening centar, da pokriju troškova prevoza i druge organizacione troškove za polaznike praksi na terenu i zaposlene koji bi imali obavezu da vrše terenske obuke.

Preko 70% poslodavaca je pokazalo spremnost da u okviru sopstvenih kapaciteta ili zajedno s drugim poslodavcima iz iste ili srodnih delatnosti, a u saradnji sa lokalnim srednjim stručnim školama i fakultetima, oforme specijalizovani edukacioni centar ili radionicu u kojoj bi srednjoškolci i studenti imali praktičnu nastavu.