U okviru tri dana rada, nakon izloženih rezultata istraživanja sprovedenog u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji, zaključeno je da su znanje i odgovarajuće veštine osnovni preduslov za stvaranje društva znanja, povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede, ali i da je, s druge strane, neprilagođenost dostupne nezaposlene radne snage višeslojna – u odnosu na kvalifikacije, u odnosu na obrazovanje, region ili godine starosti, te je postignut dogovor o neophodnosti usklađivanja sistema obrazovanja s potrebama tržišta rada i neophodnosti obrazovanja mladih uopšte, kako ne bi bili samo “jeftina radna snaga”, te promociji koncepta celoživotnog učenja, i date su zajedničke preporuke sa daljim koracima za unapređenje stanja u predmetnoj oblasti, među kojima su svakako najznačajnije: stalne konsultacije među socijalnim partnerima i svim drugim zainteresovanim stranama u cilju harmonizacije interesa; obavezati vlade da promovišu sliku o tome da je dobro biti radnik u proizvodnom sektoru – metalskom kompleksu; reforma stručnog obrazovanja i podizanje kvaliteta praktične obuke u cilju veće zapošljivosti (uključivanje predstavnika udruženja poslodavaca i zaposlenih u izradu predloga standarda kvalifikacija, izradu novih ili poboljšanje postojećih profila (standarda) zanimanja, fleksibilnije obrazovanje, koje bi moralo da se prilagođava dugoročnim potrebama privrede, vodeći računa o svetskim trendovima i strategijama ekonomskog razvoja, obrazovanje koje omogoćava obavljanje više srodnih poslova i prilagođavanje novim zahtevima tržišta rada, koje pruža prohodnost ka daljem školovanju i usavršavanju i s tim u vezi adekvatan odnos opštih i stručnih predmeta, usavršavanje nastavnog kadra i sl.); adekvatno obrazovanje u osnovnim školama uz promociju inovativnosti i preduzetničkih veština od malih nogu, bez opterećenja učenika nepotrebnim informacijama; redukovanje administrativnih procedura za kompanije koje su uključene u program stručnih praksi, te subvencionisanje i promovisanje istih kompanija od strane države, poreske olakšice za ove kompanije, mogućnost učešća na tenderima, podsticajna sredstva za nabavku opreme i mašina, participacija u naknadama za rad učenika od strane države; kvalitetna obuka mentora uz finasijsku podršku i kontrolu države (kako ne bi došli u situaciju da se njihovom sertifikacijom bave pojedini nosioci javnih ovlašćenja koji za isto nemaju adekvatne tehničke i stručne kapacitete) i dr.