Odredbama

Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu:

1. zaposlenima
2. učenicima i studentima kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi
3. licima na profesionalnoj rehabilitaciji
4. licima koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Procenu rizika poslodavac može da obavi samostalno, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit, u sledećim delatnostima:

1. trgovine
2. ugostiteljstva i turizma
3. zanatskih i ličnih usluga
4. finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga
5. obrazovanja, nauke i informacija
6. zdravstvene i socijalne zaštite
7. u stambeno-komunalnim delatnostima.

Izuzev u gore navedenom slučaju, svi poslodavci koji žele da procenu obave sami moraju za te poslove ovlastiti zaposlenog sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pravilnik o polaganju stručnog ispita.

Poslodavac može da angažuje pravno lice odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za vršenje procene rizika ako ne želi ili nema mogućnosti da procenu obavi sam. Spisak pravnih lica sa licencom

Postupak procene rizika pokreće se odlukom poslodavca o pokretanju postupka procene rizika ( član 17. i 18. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, "Sl. glasnik RS", br. 72/2006).

 

Navedenom odlukom poslodavac određuje jedno ili više lica odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa Pravilnikom.

Odgovorna lica su stručna lica sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje poslodavac određuje iz reda svojih zaposlenih.

Odlukom poslodavac određuje i druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanja potrebna za vršenje procene rizika, a koja su odgovorna svako u svom delokrugu rada odnosno prema utvrđenim obavezama.

Odluka o pokretanju postupka procene rizika mora biti objavljena na način kako bi sa istom bili upoznati svi zaposleni, uključujući predstavnike zaposlenih, sindikati, odbor za bezbednost i zdravlje na radu i dr.

 

Poslodavac, stručno lice, odnosno angažovano pravno lice ili preduzetnik, po pokretanju postupka procene rizika, sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac ( član 19. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, "Sl. glasnik RS", br. 72/2006).

Navedeni plan mora da sadrži sledeće elemente:

1) Pravni osnov za procenu rizika

U okviru ove tačke treba navesti zakonska i podzakonska akta koja čine pravni osnov za procenu rizika. To će uvek biti Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, a u zavisnosti od delatnosti i strukture poslodavca to mogu biti i drugi propisi, npr. Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad; Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu odbuke u radnim prostorijama; Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi; Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline; Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu...

2) Organizacija i koordinacija sprovođenja, izmene i dopune sprovođenja procene rizika

U oviru ove tačke treba navesti aktivnosti koje će se preduzeti tokom postupka procene rizika kao i pojedinačnu odgovornost lica koja učestvuju u postupku procene rizika. Npr. poslodavac je odgovoran za donošenje odluke o pokretanju postupka procene rizika, a zaposleni moraju biti informisani.

3) Spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika

Ovom tačkom lice odgovorno za sprovođenje procene rizika predlaže spisak kompetetna pravna ili fizička lica za procenjivanje rizika. To mogu biti zaposleni kod poslodavca (treba imati u vidu da određeno radno mesto najbolje poznaju neposredni izvršioci i njihovi pretpostavnjeni) ili pravna i fizička lica angažovana preko raznih vrsta obligacionih ugovora. Ovde će se navesti, pre svega, odgovorno lice za procenu rizika, a zatim i sva lica koja će iz svog domena učestvovati u postupku procene rizika npr. zaposleni kod poslodavca u oblasti opštih i kadrovskih poslova zadužen za prikupljanje opštih podataka o poslodavcu i snimanje organizacije rada ili nadležnu zdravstvenu ustanovu koja će dati procenu zdravstvenih uslova na radnim mestima kod poslodavca.

Kada se utvrdi da je radno mesto sa povećanim rizikom poslodavac je dužan da angažuje službu medicine rada koja utvrđuje zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju zaposleni koji rade ili će raditi na takvim radnim mestima.

4) Metode za vršenje procene rizika

Lice odgovorno za sprovođenje procene rizika poslodavcu će kroz plan predložiti i metode za vršenje procene rizika.

5) Faze i rokovi za procenu rizika

Ovom tačkom Plana dobija se odgovor na pitanje ko je odgovoran za pojedinu fazu procene rizika, šta je predmet konkretne faze i u kom roku je realno ili se procenjuje da će se planirana aktivnost izvršiti. Npr. za fazu u kojoj se prikupljaju opšti podaci o poslodavcu odgovorno lice biće zaposleni kod poslodavca u oblasti opštih i kadrovskih poslova koji će ovu fazu obaviti u roku od mesec dana.

6) Način prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika

Planom se utvrđuje, koja dokumentacija se prikuplja, ko prikuplja određenu dokumentaciju na koji način i u kojim rokovima se određena dokumentacija prikuplja.

7) Informisanje procenjivača rizika

Procenjivači moraju da budu informisani o cilju vršenja procene rizika, načinu međusobne razmene informacija, međusobnom obaveštavanju, terminima pojedinih obaveza i sl.

8) Koordinacija između procenjivača rizika

Procenjivači moraju međusobno da sarađuju i koordiniraju kao i da koordiniraju i sarađuju i sa poslodavcem. Način i postupak međusobne koordinacije u izvršavanju obaveza kod sprovođenja procedure procene rizika utvrđuje se Planom. Koordinacija između procenjivača rizika se mora predvideti kako bi postupak procene rizika u najmanjoj mogućoj meri remetio proces rada kod poslodavca.

9) Način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih

Planom se utvrđuje način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih. jedan od načina je, na primer sastavljanje upitnika sa unapred pripremljenim pitanjima na koja želimo odgovor od zaposlenih, a sa ciljem prikupljanja potpunih informacija o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini.

10) Konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama

Zaposleni imaju pravo uvida u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu kao i da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih. Planom treba predvideti način na koji če se zaposlenima omogućiti vršenje ovih prava.

11) Druge radnje potrebne za sprovođenje i reviziju postupka procene rizika

Kada je to potrebno, po mišljenju lica odgovornog za sprovođenje Plana, u Plan navode se i druge radnje ili aktivnosti koje će se obavljati u toku sprovođenja procedure procene rizika.

Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Akt o proceni rizika obavezno mora da sadrži sledeće elemente, koji čine celinu ovog dokumenta, i to:

1) Opšti podaci o poslodavcu

- poslovno ime (naziv), sedište, odnosno adresu poslodavca;
- delatnost poslodavca;
- podatke o licima koja vrše procenu rizika i licima koja učestvuju u procenjivanju rizika (ime, prezime, stručna sprema i dr.).

2) Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu

Opisom se obuhvataju:
1) objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama;
2) oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada i vrši se njihovo grupisanje;
3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), njihova namena i način korišćenja;
4) pomoćne konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa procesom rada, njihova namena i način korišćenja;
6) sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
7) sirovine i materijali koji se koriste;
8) drugi potrebni elementi.

3) Snimanje organizacije rada

Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se uređuje njegovo unutrašnje uređenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrđene organizacije rada i faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca.

Snimak organizacije rada poslodavca sadrži poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga broj žena, muškaraca, mlađih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme provedeno na određenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrđene organizacije rada od faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca i dr.

Krajnji rezultat ovog poglavlja je sagledavanje faktičkog stanja i utvrđivanje radnih mesta na kojima se obavlja procena rada i vrši procena rizika.

4) Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini

Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

5) Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.

6) Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvrđuje način i mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru.

Mere koje se utvrđuju za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika jesu:

1) održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad;
2) obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;
3) osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
4) obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, njihovo održavanje i ispitivanje;
5) upućivanje zaposlenih na prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada, i dr.

7) Zaključak

Zaključak sadrži:
1) sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;
2) radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom;
3) prioritete u otklanjanju rizika;
4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

8) Izmene i dopune akta o proceni rizika

Akt o proceni rizika na radnom mesu i u radnoj okolini podleže potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže delimičnim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:

1) u slučaju smrtne povrede na radu i teške povrede na radu;
2) u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;
3) kada mere koje se utvrde za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju;
4) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni;
5) kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj ili delimičnoj izmeni ili dopuni i na osnovu naložene mere inspektora rada.

Posebno treba obratiti pažnju na odredbe člana 15. stav 2. tačka 5., po kojoj inicijativu za izmene i dopune ovog akta mogu dati lica za bezbednost i zdravlje na radu, šefovi pogona, poslovođe, predstavnici zaposlenih članova odbora za bezbednost i zdravlje na radu i sami zaposleni.

Neophodno je posebno razraditi aktom o proceni rizika postupak izmena i dopuna.