Integracija dva trgovinska lanca, Agrokora i Merkatora je privatna poslovna odluka u skladu sa zakonima Republike Srbije, a efekti ove integracije na srpsku privredu će zavisiti od adekvatnih pravnih propisa, prevashodno iz domena antimonopolskog zakonodavstva. Trenutno, pravni uslovi nisu adekvatni.
Vertikalna integracija potencijalno donosi ozbiljne probleme za srpsku ekonomiju pa bi time trebala biti predmet dublje analize Komisije za zaštitu konkurencije.

EFEKTI INTEGRACIJE AGROKOR – MERCATOR
Sa posebnim osvrtom na vertikalnu dimenziju integracije

Ovaj tekst nije namenjen sprečavanju ulaska tzv. velikih igrača na srpsko tržište ili bilo kakvoj neopravdanoj zaštiti domaće trgovine, već naprotiv, stvaranju uslova za jačanje konkurencije bazirane na jednakim pravilima za sve.
Komisija za zaštitu konkurencije je učinila očekivani potez i odobrila kupovinu(spajanje) Merkatora od strane Agrokora (Idea) uz neke više-manje formalne uslove koji neće predstavljati problem za ispunjavanje.
Međutim, ovde se ne radi samo o legalnom i legitimnom poslovnom poduhvatu, već se radi i o preuzimanju jednog bitnog dela resursa koji se zove 7,5 miliona stanovnika Srbije. Ovo je resurs koji je kao inicijator ekonomskih aktivnosti potpuno stabilan i apsolutno bitan. Prepuštanjem velikog dela ovog resursa pod stranu kontrolu, država se u stvari odriče dela bitnog uticaja na upravljanje privredom, a posebno u delu poljoprivrede.
Ovde se ne radi o nacionalnom pitanju u smislu teorije zavere već o objektivnom uticaju snažnog poslovnog konglomerata u poslovnom okruženju koje nije dovoljno pravno definisano.

Promet prehrambenih proizvoda u ovoj vrsti trgovine se kreće na totalu tržišta između 70% i 85% pa se zbog toga ovaj biznis posmatra kao deo agrobiznisa.
Stvaranje trgovačkog lanca koji će već u startu zauzeti nešto ispod 30% tržišnog potencijala ne može ostati bez uticaja na srpski agrar.
Ovo su neizbežne posledice ukrupnjavanja trgovine i one bi se mogle držati pod kontrolom i u korist stanovništva pod uslovom da postoji adekvatna pravna (antimonopolska) regulativa i adekvatan državni aparat koji će štititi prava svih učesnika na tržištu. Trenutno nas štiti samo izuzetno niska kupovna moć stanovništva.
Maloprodajno tržište koje pokriva ova integracija je vredno otprilike 3,5 milijardi evra na godišnjem nivou (lična procena). Razlika u ceni kojase ovde ostvari u skladu sa kriterijumima EU trebala bi biti između 700 i 750 miliona eura, a profitni potencijal oko 200 miliona evra.
Prema službenim podacima za 2013.-tu godinu, Idea i Merkator su zajednički ostvarili nešto više od milijardu evra prometa. Merkator je bio uspešniji i ostvario negde oko 5 miliona evra dobiti, a Idea je ostvarila oko 20 miliona evra gubitka. Zanimljivo je da je Idea u zadnjih pet godina ostvarila oko 100 miliona evra gubitka što nije prihvatljivo ni za vodeće svetske trgovačke kompanije. Dobar deo ovih gubitaka je pokriven izrazitom profitabilnošću drugih Agrokorovih kompanija na teritoriji Srbije.
Pošto je ovakva vrsta integracije uvek propraćena dodatnim pritiskom na dobavljače, kao prvu posledicu možemo očekivati zahtev dobavljačima za dodatnih 4% boniteta, a što znači 40 miliona evra manje kod proizvođača. Ovaj teret neće biti ravnomerno raspoređen već će pre svega pasti na mala i srednja preduzeća i poljoprivrednike koji treba da postanu oslonac srpske privrede.

Ovde postoji jedan bitan problemkoji nije statistički propraćen. Trenutno u Srbiji postoji vrlo značajan segment tzv. tradicionalnih radnji, odnosno, porodičnih samostalnih trgovinskih radnji. Statistički se pokazuje njihovo učešće između 40% i 50% tržišnog učešća, ali to je statističko učešće u prodaji, ali ne i u kupovini proizvoda. Ovi, mali trgovci imaju sve manji direktan kontakt sa proizvođačima, a sve više se snabdevaju preko velikih trgovaca kroz cash&cary formate ili klasične veleprodaje. Ovo u praksi znači da su oni i u budućnosti potrebni kao deo lanca snabdevanja za područja (sela) koja nisu od interesa za velike trgovce, ali svoju kupovnu snagu prepuštaju velikim trgovcima kod kojih se snabdevaju. Posledica ovoga će biti da će trgovac koji napr. ima 25% tržišnog učešća (prodajnog) imati35%-40% učešća u kupovini proizvoda. Svaki proizvođač zna da je u potencijalnom problemu kada mu bilo koji kupac kupuje preko 10% proizvodnje. Pregovaračka moć takvog kupca drastično raste i samo od njegove dobre volje zavisi dali će to dostići nivo ucenjivanja.
Posledica ovakve slabije pozicije dobavljača se u pravilu reflektuje kroz prihvatanje zahteva velikog trgovca za dodatnim bonitetima, ali pošto u pravilu ne postoji dovoljan finansijski prostor, teret se prebacuje na manje trgovce. Sledeća posledica je da mali (manji) trgovci više nisu konkurentni i celo tržište pada pod kontrolu nekoliko velikih trgovaca: Krajnja konsekvenca je da se cena integracije sa početka teksta plaća u dva vida, ili plaća potrošač (viša cena proizvoda) ili proizvođač (manja akomulativnost). U oba slučaja se radi o građanima Srbije.

Da se vratim na integraciju Agrokor-Merkator. Posmatrajući ovu integraciju u svetlu prethodnog teksta, mogli bi reći da je ona, možda, zabrinjavajuća, ali u potpunosti u skladu sa zakonom i principima slobodnog tržišta, ali ostaje otvoreno pitanje šta nam donosi vertikalna integracija i da li je to dozvoljeno sa stanovišta zaštite konkurencije.
Da potsetim, Agrokor je vlasnički povezan sa Frikomom i Dijamantom koji u proizvodnji smrznutih proizvoda i biljnih masnoća imaju dominantan položaj na tržištu i već su bili kontrolisani pa i kažnjavani zbog zloupotrebe monopolskog položaja. Tu su i neke manje proizvodnje kao Dijamant Agrar (primarna poljoprivredna proizvodnja), Mivela (konzumna voda) i Kikindski mlin (brašno i testenine) koji će ovom inegracijom dobiti daleko značajniji deo tržišnog učešća.
Agrokor se već pobrinuo da se mesne prerađevine uvoze u Srbiju po povlašćenim uslovima pa je tako širom otvorio vrata za proizvode svoje fabrike „Pik“ koja je verovatno najozbiljnija fabrika suhomesnatih proizvoda u regionu.

Zbog povoljnijih uslova nabavke svežeg mesa u EU i povlašćenog pristupa na srpskom tržištu, domaći proizvođači suhomesnatih proizvoda su došli u veoma podređenu poziciju.
Ova vertikalna integracija će imati realno negativne posledice po srpske fabrike, ali neće biti zanemarljiv ni uticaj na brzinu i način ulaska tako priželjkivanih stranih trgovačkih lanaca.
Potpuno je očekivano i ekonomski razumljivo da trgovac obezbeđuje bolju zastupljenost i izloženost proizvodaiz svoje proizvodnje, nego konkurentskih proizvoda.Čak i ako ugledate konkurentski proizvod sa značajnom zastupljenosti na polici, to samo znači da je taj proizvođač ponudio „cenu koja se ne odbija“. To na kraju plaća ili kupac kroz višu cenu ili radnici kroz manje plate ili pada kvalitet proizvoda.

Priča po kojoj će bilo koji strani trgovac plasirati robu naših proizvođača kroz svoju prodajnu mrežu je teoretski tačna, ali praktično ne. Svaki ozbiljan trgovac će svoju odluku o uvođenju proizvoda u prodaju doneti na osnovu procene cene, kvaliteta i stabilnosti isporuke proizvoda. Pošto je naša proizvodnja u pravilu opterećena prevelikim troškovima poslovanja, mala je šansa da će se naš proizvod probiti u svetskoj konkurenciji. Agrokor je postao trgovac interesantan bilo kom svetskom proizvođaču, pa i ako budu pravili neke kompromise, za očekivati je da će ihpraviti na njihovom domicijalnom tržištu, a ne u Srbiji ili Bosni.
Pitanje je i da li će strani lanci biti srećni da na ionako krajnje siromašnom tržištu, ključne artikle kupuju od najvećeg konkurenta. Možda i hoće, ali to će verovatno biti dogovor na račun nekog trećeg učesnika na tržištu i sigurno ne u korist građana Srbije.
Opasnosti te vertikalne integracije su već uočeni u EU pa se može čuti da će proizvodnja biljnih masnoća „Zvijezda“ biti preseljena u Zrenjanin, a Frikom i Ledo (smrznuti proizvodi) će biti prodati Podravci. Ovde ne treba ispustiti iz vida da je Podravka pod praktičnom kontrolom hrvatske države što u stvari znači samo prikrivanje povezanosti.
Situacija je već počela da se menja. Nova kupovna sila se već respektuje. Neki naši veliki proizvođači već su požurili sa podrškom ovoj integraciji očekujući da će tako olakšati pristup policama za svoje proizvode. Mnogi naši proizvođači su već pozivani na razgovor u Zagreb gde su od njih zahtevani posebno povoljni uslovi poslovanja. Slično je zahtevano i od slovenačkih proizvođača ali tamo su odmah stupili u dejstvo nadležni organi i pozivali se na zaštitna prava uspostavljena prilikom davanja dozvole za preuzimanje Mercatora. Ovde je veoma interesantno da se isplata dodatnih boniteta može zahtevati direktno u centralu grupe pa se pojavljuje mogućnost da se ovakve transakcije ne mogu pratiti iz Srbije. To je način da se deo novca može nekontrolisano odlivati popraćen netačnim statističkim podacima o maržama i profitu.
Jedan od najvećih evropskih trgovaca južnim voćem je već potpisao specijalni ugovor koji će sigurno omogućiti obema stranama nevidljivu kontrolu tržišta veoma profitabilnim proizvodima.

Agrokor se probio u sam vrh oglašivača u medijima, a to je bez sumnje, ozbiljna poluga uticaja.
I da rezimiram: Integracija dva trgovinska lanca, Agrokora i Merkatora je privatna poslovna odluka u skladu sa zakonima Republike Srbije, a efekti ove integracije na srpsku privredu će zavisiti od adekvatnih pravnih propisa, prevashodno iz domena antimonopolskog zakonodavstva. Trenutno, pravni uslovi nisu adekvatni.
Vertikalna integracija potencijalno donosi ozbiljne probleme za srpsku ekonomiju pa bi time trebala biti predmet dublje analize Komisije za zaštitu konkurencije.
Agrokor (Idea) pravi enormne gubitke, ali radi se o privatnoj firmi, pa može da prodaje robu i ispod nabavne cene ako to želi. Međutim, ako je ovakvo poslovanje usmereno na to da se na nelojalan način potisne konkurencija kako bi se zauzeo dominantan položaj na tržištu, a potom ostvarila dobit, to već nije dozvoljeno ni u jednoj državi koja se smatra organizovanom i pravno definisanom.

Trenutno ponašanje daje pravo opravdanoj sumnji da se krećemo u tom pravcu.