Nakon sastanka predstavnika Unije poslodavaca Srbije sa predstavnicom Sekretarijata za privredu Grada Beograda, čija je tema bila jačanje konkurentnosti privrede i razvoj preduzetništva na teritoriji Grada Beograda, Unija poslodavaca Srbije uputila je Sekretarijatu za privredu Inicijativu za doprinos održivom razvoju privrede Grada Beograda.

 

Unija poslodavaca Srbije uputila je svoje predloge i primedbe, kako bi se isti, preko Sekretarijata za privredu, uputili nadležnim organima Grada na dalje razmatranje i postupanje:

  1. Uspostaviti socijalni dijalog sa svim zainteresovanim stranama, kroz osnaživanje uloge Socijalno-ekonomskog saveta Grada Beograda.

 

  1. Stalan rad na izgradnji podsticajnog pravnog okvira za preduzetništvo, kroz npr. utvrđivanje iznosa lokalnih komunalnih taksi isključivo primerenim količini i kvalitetu usluge koja se pruža, bez opravdanog razloga za razliku u visini komunalnih taksi za fizička i pravna lica (u dobro organizovanim državama, u kojima je država stvarni, a ne deklarativni servis građana, pre uvočenja ili izmene postojećih taksi vrše se ozbiljni proračuni i analize, uključuju se odgovarajuće službe i profesionalne organizacije (udruženja poslodavaca), pa se na bazi tačnih, transparetnih i proverivih pokazatelja donosi pravilna odluka o uvođenju nove ili izmeni postojećih taksi). Na ovaj način, izbegle bi se ogromne razlike u iznosu:

 

  • visine poreza na imovinu fizičkih i pravnih lica (sa porezom na imovinu je problem i zoniranje, a onda i nerealna cena kvadrata, kao i stopa amortizacije);
  • visine cene parkinga i zakup parking prostora za fizička i pravna lica;
  • visine taksi u katastru nepokretnosti (za traženje boniteta firme, hipotekarni kredit i sl.), koje su prema mišljenju većine i neosnovane;
  • visine taksi za overu založne izjave koja se prilaže banci kao hipoteka prilikom uzimanja kredita, uglavnom stambenog (primedba agencija za promet nekretnina);
  • visine taksi za upotrebu obale (splavovi, restorani);
  • visine naknade za priređivanje igara na sreću (neprimerena cena pogoduje rastu crnog tržišta);
  • visine i broja taksi u mesarama na higijenu hrane u objektu su neprimerene ( treba platiti tri rep. takse i dve gradske);
  • visine odnošenja smeća za privredne subjekte;
  • visine iznosa taksi za zauzimanje javnih površina za postavljanje letnjih bašti (npr. ove cene su često više od cene zakupa celog lokala, iz kog razloga mnogi ugostitelji i ne podnose zahteve ili ih podnose za manju kvadraturu i dr. taksi.

 

S tim u vezi, podsećamo i na zakonsku obavezu da se cene komunalnih usluga određuju, između ostalog i na osnovu načela: nepostojanja razlike u cenama između različitih kategorija potrošača, sem ako se razlika zasniva na različitim troškovima obezbeđivanja komunalne usluge.

 

  • Pored navedenog, prisutna je i neuređenost obavljanja taksi-delatnosti (što pogoduje pojavi „divljih taksista“ (primedba udruženja taksista).
  • Takođe, uočen je i monopol JP „Gradsko zelenilo“, Beograd, koje samostalno, uz netransparentne kriterijume, odlučuje o izdavanju dozvola na zelenim površinama
  • Nadalje, u cilju uspostavljanja podsticajnog pravnog okvira i novih investicija, svakako je potrebno i sprovesti reformu javnog sektora, te skraćenje birokratskih procedura.
  • Takođe, u cilju prepoznavanja Beograda, kao respektabilne turističke destinacije, predlažemo čvršću saradnju Sektora turizma i ugostiteljstva Unije poslodavaca Srbije sa Turističkom organizacijom Beograda.

 

U svetlu svega navedenog, smatramo da je potrebno i stalno pružanje dobrog primera korporativnog upravljanja i transparentnosti u svim aspektima poslovanja od strane samih preduzeća, prepoznavanje dobrih inicijativa i praksi, koje se mogu drugde primeniti i promocija istih, stalni rad na unapređenju poslovnog ambijenta, te praćenje generalnog napretka u odnosu na zadate rezultate iz strateških dokumenata i izveštavanje o tome.