U okviru Tvining projekta “ Unapređenje socijalnog dijaloga” u Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, napravljena je i predstavljena Situaciona analiza neformalne ekonomije i neformalnog zapošljavanja u Srbiji.

Najveći udeo neformalno zaposlenih je zabeležen u sektoru kućnih pomoćnih poslova (kao i u drugim zemljama), ali sa manjim brojem ukupno zaposlenih. Zatim sledi poljoprivreda (preko 60%), koja ako uzmemo u obzir veličinu sektora (21,3% u 2013. godini) predstavlja značajan deo neformalno zaposlenih. Visok udeo (preko 25%) je moguće videti u sektoru građevine a zatim slede ostale usluge.

Sa stanovišta starosne strukture, visok udeo neformalno zaposlenih je kod lica mlađih od 24 godine (mladi), i onih preko 55 godina starosti (posebno žene). U 2013. godini skoro polovina (49,5%) ukupno neformalno zaposlenih i neformalno samozaposlenih su bila lica koja imaju samo osnovno obrazovanje ili niže. Ovako specifična raspodela neformalno zaposlenih zahteva posebne ciljane politike kako bi one bile uspešne.

Zbog interesovanja predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, posebna pažnja situacione analize je posvedena neformalno zaposlenim mladim licima. Dok je u neformalnoj poljoprivrednoj proizvodnji najzastupljenija struktura radnika starijih od 50 godina, neprijavljeni radnici koji imaju manje od 30 godina su najčešće neformalno zaposleni u formalnim preduzećima. Udeo mladih među svim neformalno zaposlenim licima se povećava, ali nakon navršenih 26 godina taj udeo počinje da opada. Nizak stepen obrazovanja je snažan predkazatelj neformalne zaposlenosti među svim starosnim grupama i u svim vrstama neformalnog rada. Kada posmatramo mlade zaposlene, učešće u obrazovanju je takođe povezano sa povećanim učešćem u neformalnom radu.

Prezentovana Situaciona analiza neformalne ekonomije i neformalnog zapošljavanja u Srbiji  predlaže da se razmotre sledeće mere:

-Unapređenje efikasnosti Inspektorata za rad uvođenjem obaveze poslodavaca da prijave nove zaposlene pre nego što oni počnu da rade;

-Omogućavanje formalizacije postojećih poljoprivrednih domaćinstava;

-Uspostavljanje efikasnijeg okvira za zapošljavanje sezonskih radnika;

-Uspostavljanje efikasnijeg okvira za zapošljavanje studenata na određeno vreme i na privremenim poslovima;

-Uvođenje poreskih olakšica i olakšica socijalne zaštite za grupe sa niskim primanjima.

 

Unija poslodavaca Srbije je još tokom 2013. godine realizovala  istraživanje u kom je učestvovalo 1200 mladih gde je posebno istaknuto njihovo ne poznavanje prava koje mogu da ostvare na tržištu rada i izuzetno visok procenat onih koji bi prihvatili da rade bez ugovora.  Samo 15% ispitanika mlađih od 30 godina ne bi prihvatilo da radi na crno.

Unija poslodavaca Srbije smatra su  za suzbijanje neformalne ekonomije neophodne pre svega:

  1. Preventivne mere, kroz razvoj društvene svesti o pogubnim posledicama neformalne ekonomije i stalnu edukaciju o nužnosti legalizacije poslovanja, kroz uključivanje udruženja privrednika u proces smanjenja udela neformalne ekonomije, organizovanjem javnih obrazovnih kampanja o štetnosti sive ekonomije i njenim efektima na društvo u celini;
  2. Stimulativne mere, kroz podsticanje preduzetništva i poslodavaca na legalan rad, putem procesa stalnog smanjivanja poreskog tereta privrede; usvajanjem jednostavnih i transparentnih poreskih zakona i pojednostavljivanjem  propisa o vođenju knjigovodstvenih, računovodstvenih i poslovnih knjiga; reformisanjem postojećeg sistema socijalnog i zdravstvenog osiguranja i stvaranjem stimulativnog ambijenta za poštovanje uplata poreza i doprinosa (širenjem osnovice a postepenim smanjivanjem stope poreza na zarade);
  3. Kaznene mere, kroz jačanje institucija na tržištu rada, posebno njihove kontrolne funkcije;uspostavljanje efikasne kaznene politike i njenog doslednog sprovođenja; pooštravanje sankcija za neuspeh u primeni Zakona o radu i izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa.

 

U najširem smislu za smanjenje neformalne ekonomije presudan je privredni ambijent koji će ići u susret rastu i razvoju privatnog sektora, posebno malih i srednjih preduzeća kao najbrojnijih u Srbiji