Istraživanja su dokazala da su se žene u 19. veku borile za pravo glasa, u 20. veku za ravnopravnost s muškarcima, a u 21. veku za svoju egzistenciju. Takvi pokazatelji ubrajaju se u neke od glavnih razloga koji poslednjih godina prate razvoj i jačanje ženskog preduzetništva u regionu Jugoistočne Evrope (JI Evrope). Recesija koja je, nakon globalne, „stegla“ i ekonomije država JI Evrope, donela je i velike potrese na tržištu rada koji su se posebno odrazili na zaposlenost žena. I dok su jedne dobijale otkaze, druge su pronalazile nova radna mesta. Vođene nuždom, a svesne da ako su starije od 40 godina možda više nikada neće pronaći novog poslodavaca, žene su se okrenule samozapošljavanju – pokretanju sopstvenog biznisa i ulasku u vode preduzetništva.

Kontinuirani rast učešća ženskog biznisa u državama JI Evrope povod je organizovanja najvećeg okupljanja poslovnih žena i preduzetnica od kada postoji tržišna ekonomija u ovom delu sveta – Kongresa preduzetnica JI Evrope koji će biti održan 08. 03. 2017. godine u Zagrebu (Hrvatska), na Međunarodni dan žena, uz učešće više od 500 preduzetnica iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije i Slovenije.

Događaj organizuje Virtualni ženski poduzetnički centar iz Zagreba (www.poduzetnica.hr) u partnerstvu sa Unijom poslodavaca Crne Gore (UPCG), a uz podršku hrvatskog Ministarstva poduzetništva i obrta, Grada Zagreba, Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i institucija izvršne vlasti iz svih država JI Evrope čije će poslovne žene i preduzetnice uzeti učešće na Kongresu.

“Na rubu zanimanja javnosti i institucija, pa čak i onih usko povezanih sa ženskim preduzetništvom, žene su same izborile svoje mesto u ekonomijama država jugoistočne Evrope. Danas preduzetnice znatno bolje od muškaraca uočavaju tržišne prilike za realizaciju poslovnih ideja, ali i bivaju uskraćenije za mogućnost njihovog pretakanja u uspešno poslovanje. Razlozi su brojni, a deo njih leži u manjku institucionalne podrške za žensko preduzetništvo, kao i razumevanja u samoj porodici. Stoga i organizujemo prvi Kongres preduzetnica jugoistočne Evrope kao pozitivan primjer saradnje i razmene iskustava, umrežavanja, promocije i razvoja ženskih preduzetničkih aktivnosti, ali i širenja poslovnih mogućnosti izvan granica domicilnih tržišta” – ocijenila je ovaj veliki skup Sanela Dropulić, hrvatska preduzetnica i voditeljica Virtualnog ženskog poduzetničkog centra www.poduzetnica.hr

Kongres preduzetnica JI Evrope ne bi bi bio moguć bez snažne regionalne saradnje koju su među prvima iskazale poslove žene i preduzetnice iz Crne Gore, čija je krovna poslodavačka organizacija – Unija poslodavaca (UPCG) međuregionalni partner u organizaciji ovog velikog događaja u Zagrebu naredne godine.

“Posvećenim radom, efikasnim upravljanjem i odgovornim pristupom ispunjavanju obaveza, žene preduzetnice uspešno su se izborile s posledicama ekonomske krize i pokazale kako se vodi biznis, gradi karijera i posluje na osnovama održivosti i razvoja. Ako kažemo da ženska ekonomska moć čini pametnu ekonomiju, tada je jasno da kreatori politika što hitnije treba da se posvete radu koji će rezultirati stvaranjem privrednog ambijenta koji je podsticajan i koji može obezbediti reprezentativan udeo žena nosilaca poslovnih aktivnosti. U ovom trenutku, evidentan potencijal preduzetnica još uvek nije iskorišćen u punoj meri i na pravi način. Zato je ovaj kongres prilika da otvoreno govorimo o aktuelnom stanju, a posebno o primerima dobre prakse, benefitima ekonomskog osnaživanja žena i zajedničkoj viziji razvoja ženskog biznisa u JI Evropi. Konačno, naša obaveza prema sadašnjim i budućim generacijama je da pomognemo da se žensko preduzetništvo prepozna kao model unapređenja produktivnosti, rasta zaposlenosti, jačanja konkurentnosti, razvoja ekonomije i modernog društva uopšte” – istakla je Zvezdana Oluić, savetnica za žensko preduzetništvo i šefica Sektora za PR i marketing u Uniji poslodavaca Crne Gore.

Snažnijom ekspanzijom na realnom tržištu, preduzetnice očekuju da će u narednih nekoliko godina podstaći konkurentnost i uspešnost malih i srednjih preduzeća, ali i smanjiti marginalizovan položaj žena u poslovnom svijetu, kao i ukupnom društvu mnogih država JI Evrope. Tome će pomoći i iskustva koja preduzetnice i poslovne žene Makedonije već godinama uspešno stiču i šire ovim regionom.

“Znamo da živimo u eri kada je već sve globalizovano, tržišta su sve zatvorenija, a konkurencija sve veća. Samim tim, moramo razumeti da u današnje vreme dobitnu kombinaciju ne može predstavljati to da svako radi samo za sebe. Jedino ako se svi iz ovog regiona udružimo, vidimo koje su naše prednosti u odnosu na konkurenciju, ako radimo zajedno, razvijamo svoje mogućnosti i proizvodnju i konkurentni smo na velikim svetskim tržištima, samo tako možemo opstati. I, naravno, ono što je najvažnije jednoj poslovnoj ženi – samo tako možemo ostvariti profit. Stoga smatram da su kongresi ovakvog tipa veoma važni za umrežavanje i razmenu ideja – da se pre svega vide i čuju naše ideje, da razumemo jedne druge, a nakon toga i razmislimo o razvoju zajedničkog, regionalnog biznisa koji bi bio aktuelan na prebukiranom svetskom tržištu” istakla je Valentina Disoska, predsednica Udruženja poslovnih žena Makedonije.

Preduzetnice koje svoju egzistenciju obezbjeđuju na realnom tržištu, vredno i neumorno podstiču rast i razvoj ženskog preduzetništva gotovo svih država JI Evrope. Posebno dobar pozitivni primer predstavljaju i preduzetnice Bosne i Hercegovine koje sledeće godine takođe dolaze na Kongres u Zagrebu.

Preduzetništvo žena je u ekspanziji u svetu, pa tako i u zemljama JI Evrope. Žene treba osnažiti i ohrabriti da idu dalje. Svaka žena treba da ostavi otvorena vrata drugoj ženi. Upravo iz svega navedenog proističe značaj umrežavanja i regionalnog povezivanja. Svaki vid isticanja potrebe je više nego značajan za funkcionisanje ovog regiona i stvaranje ekonomskog ambijenta za bolje društvo u celini“ – naglasila je mr. sci. ph. Aida Zubčević, predsednicaUdruženja poslovnih žena Bosne i Hercegovine.

Iako učešće na Kongresu preduzetnica JI Evrope ne predviđa kotizaciju, broj mesta je ograničen (maksimalno 600 učesnica).

Prilog: