11Povodom nezvaničnog početka predizborne kampanje u Srbiji u kojoj se opet ističe da je razvoj malih i srednjih preduzeća okosnica ekonomskog razvoja Srbije, porasta zaposlenosti i životnog standarda stanovništva, Unija poslodavaca Srbije kao organizacija koja okuplja najveći broj malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji, želi da obavesti javnost da je u periodu 2008 – 2012. došlo do značajnog pogoršanja ambijenta za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Ovo se desilo iako su vodeći političari u zemlji i tokom prethodne predizborne kampanje 2008. godine takođe isticali važnost malih i srednjih preduzeća i davali razna obećanja privrednicima i građanima da će uslovi poslovanja u Srbiji biti poboljšani.

Podsećamo javnost Srbije

U Nacionalnoj strategiji razvoja predviđeno je da bi u našoj zemlji godišnje trebalo da se otvara 10 000 više malih i srednjih preduzeća nego što se zatvori, da bi Srbija do 2016. imala 150 000 aktivnih malih i srednjih preduzeća koja bi zapošljavala blizu 2 miliona građana.

Međutim, osnovna statistika izgleda ovako:
– Od 2008. godine do danas prosečno je 20% manje novoosnovanih preduzeća godišnje, a u 2011. broj novoosnovanih manji je za čak 30%
– U 2008. bilo je 30 411 nelikvidnih malih i srednjih preduzeća, a u 2011. je taj broj porastao na 38 088.
– Kod preduzetnika (koji su takođe oblik malog biznisa sa drugačijom pravnom formulacijom) je ukupan broj nelikvidnih sa 51 799 u 2008. skočio na 91 821 u 2011. godini
– U odnosu na 2008. ukupno 28 132 malih, srednjih preduzeća i preduzetnika izašlo je iz sistema PDV, što znači da je njihov promet pao na ispod 3 miliona dinara godišnje.
– Broj zaposlenih u 2011. godini u malim i srednjim preduzećima manji je za 61 538 u odnosu na septembar 2008. godine.
– Broj zaposlenih kod preduzetnika drastično se smanjio sa 572 658 u 2008. godini na 401 287 u 2011. godini.

Svi navedeni pokazatelji govore da se sektor malih i srednjih preduzeća, zajedno sa sektorom preduzetnika, nalazi u dubokoj krizi.
U periodu od 2007. do kraja 2011. godine privredi je uvedeno ukupno 21 novo opterećenje (takse, naknade, dažbine, uvođenje evropskih standarda, više cene komunalnih usluga, i drugo), što je u proseku poskupelo proizvodnju u Srbiji za čitavih 48 odsto po jedinici proizvoda. Istovremeno, došlo je do pada kupovne moći građana za 24,7 odsto i pada prometa u trgovini na malo, što je mnoga mala i srednja preduzeća i preduzetnike nateralo u bankrot ili smanjenje broja zaposlenih.

Privreda Srbije grca u dugovima, visokim opterećenjima države, prekomerenoj birokratiji, preskupoj i neefikasnoj javnoj administraciji i javnom sektoru koje mora da finansira.
Umesto pričanja istih predizbornih priča kao 2008. godine potrebni su konkretni potezi i ozbiljne reforme – reforma poreskog sistema, reforma penzijskog i zdravstvenog sistema, redukcija tzv. skrivenih poreza (parafiskalna opterećenja), formiranje Razvojne banke Srbije i ulaganje sredstava u razvoj a ne u potrošnju.

Modelom u kome se država zadužila za 7,1 milijardu evra samo u periodu 2008. – mart 2012, najveći ceh platila su i plaćaće i dalje upravo mala, srednja preduzeća i preduzetnici koji će punjenjem budžeta morati da vraćaju nagomilane dugove države.

Privredi Srbije treba ozbiljan menadžer kao premijer na čelu Vlade Republike Srbije, spreman da donosi hrabre i teške odluke, načini raskid sa dosadašnjom politikom praznih obećanja i svakodnevno radi na stvaranju boljeg privrednog ambijenta.