U Srbiji su visoke stope oporezivanja rada prepoznate kao jedan od glavnih uzroka neformalne zaposlenosti i jedan od glavnih elemenata neformalne ekonomije, upravo zbog toga bi poreze i doprinose u našoj zemlji trebalo zbirno sniziti u cilju podsticanja zapošljavanja i ekonomskog rasta.

Dodatan problem predstavlja nepostojanje progresivnog oporezivanja rada, pa nema preko potrebnog rasterećenja niskih zarada. Takođe, neophodno je targetirati sektore u kojima raste broj zaposlenihi koji zapošljavanju veliki broj ljudi kao što je na primer tekstilna industrija i dodatno smanjiti opterećenja zarada u tom sektoru ili značajno povećati neoporeziv deo zarade, jer će upravo to dovesti do novog zapošljavanja i povećanja konkurentnosti naših kompanija u ovom sektoru ali i smanjenja sive ekonomije jer veliki broj krojača je u sivoj zoni, radi od kuće.

Srbiji sa niskom stopom zaposlenosti koja iznosi 52,1, relativno visokim poreskim klinom, visokim novoom neformalne ekonomije, sa 20 000 zaposlenih koji primaju minimalac i još 50 000 zaposlenih koji su prijavljeni na minimalac, a koji razliku primaju “na ruke” neophodna je ova vrsta rasterećenja. Unija poslodavaca Srbije se godinama bori protiv takve vrste nelojalne konkurencije i jedan od ključnih puteva koji vodi ka smanjenu sive ekonomije vidi upravo u povećanju neoporezivog dela zarade i progresivnom oporezivanju zarada.

Kada smo pitali poslodavce da li bi smanjenje poreza i doprinosa na zarade uticalo na novo zapošljavanje čak 93% je odgovorilo da bi. Više od jednog radnika zaposlilo bi 63% poslodavaca, dok bi jednog radnika zaposlilo 30% poslodavaca. Samo 7% poslodavaca se izjasnilo da smanjenje stope poreza i doprinosa ne bi imalo nikakvog uticaja na zapošljavanju novih radnika.

63% (1)

Smanjenjem stopa poreza i doprinosa rasteretili bi se troškovi rada svakog poslodavaca i otvorila bi se mogućnost za novo zapošljavanje, a veći obuhvat naplate poreza neutralisao bi pad prihoda u budžetu zbog nižih stopa.

U većini razvijenih evropskih zemalja, oporezivanje rada, odnosno dohotka, i kapitala, odnosno dobiti, bili su među preferiranim oblicima prikupljanja budžetskih prihoda tokom proteklog veka. Međutim, globalizacija svetske privrede, a pogotovo povećana mobilnost kapitala, omogućila je odliv kapitala i ekonomske aktivnosti u zemlje u kojima postoje bolji uslovi poslovanja, pre svega u vidu manjeg oporezivanja kapitala i rada. Ova činjenica je stvorila snažan pritisak ka povećanju konkurentnosti privreda pojedinih zemalja, pre svega kroz snižavanje oporezivanja kapitala, a zatim i oporezivanja rada.