img_porezi_fotka_za_sajt_tnBeograđani će u 2015. godini morati da izdvajaju dodatnu sumu novca na ime naknade za zaštitu unapređenje životne sredine, kojom će se puniti gradski budžet.
Uprava Grada Beograda donela je Odluku o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine kojom se uvodi nova lokalna taksa od 01. januara 2015. godine. Naknada je propisana za korišćenje stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti.

Naknada se plaća mesečno, i to do 15. u mesecu, a njena visina određuje se prema površini i vrsti nepokretnosti:
1) 0,87 dinara/m2 za korišćenje stambenih zgrada i stanova za stanovanje. Visinu naknade obračunava javno preduzeće koje se stara o naplati komunalnih usluga;

2) 2,64 dinara/m2 za korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje delatnosti privrednih subjekata. Naknadu plaćaju obveznici mesečno.
Obveznik je dužan da do 31. januara 2015. godine nadležnom organu Uprave javnih prihoda podnese prijavu za utvrđivanje naknade na obrascu P EKO – Prijava za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za korišćenje nepokretnosti za obavljanje poslovne delatnosti.

Prijava se podnosi odeljenju Uprave javnih prihoda na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost (a ne prema sedištu obveznika).
Predviđene su i kaznene odredbe za pravna lica od 50.000 do 250.000 dinara ukoliko ne podnese ili ne podnese u propisanom roku prijavu za utvrđivanje naknade, odnosno se prijave ili ne prijave u propisanom roku svaku nastalu promenu. Za prekršaj kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. Kazna za preduzetnike propisana je u novčanom iznosu od 20.000 do 100.000 dinara.

Poslednje dve godine svedoci smo stalnih izjava predstavnika Vlade da radi na rasterećenju privrede i poboljšanju uslova poslovanja, a u stvari to je samo deklarativno, jer Vlada poslednje dve godine za privredu radi suprotno od onoga što izjavljuje u medijima. Tako još uvek imamo uslove u kojima srpsku privredu opterećuju 385 neporeska nameta, od kojih su 247 parafiskalni, što znači da za njih od države ne dobijaju nikakvu uslugu. Uz najavu poreskog rasterećenja privrede, u protekle dve godine uvedeno je deset novih nameta. Te dažbine su uvedene u okviru zakona o poreskom postupku I poreskoj administraciji, plovidbi, lukama, robnim rezervama I na tržištu kapitala.

Nije dovoljno samo ukinuti namet, neophodno je sprečiti lokalne samouprave da uvode nove i da na taj način preko leđa posrnule privrede pune svoje budžete.

U Zakonu o zaštiti životne sredine stoji da lokalna samouprava može da propiše naknadu za zaštitu I unapređenje životne sredine ali u skladu sa kriterijumima koje u aktu donosi Vlada. Pored toga što Grad Beograd nije uopšte morao da optereti privredu, u Odluci za zaštitu i unapređenje životne sredine prilikom određivanja iznosa nije se rukovodilo ni kriterijumima za određivanje ove naknade.

Kriterijumi za utvrđivanje naknade su: površina za korišćenje stambenih I poslovnih zgrada, stanova I poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata; ako je jedno lice obveznik plaćanja naknade po više osnova, najviši iznos naknade koju taj obveznik plaća ne može biti veći od 0,4% ostvarenog prihoda na godišnjem nivou.

Isto tako propisani su i najveći maksimalni iznosi po osnovu korišćenja nepokretnosti koje iznose po osnovu korišćenja nepokretnosti:
– 1 dinar/m2 za korišćenje stambenih zgrada i stanova, namenjenih i podobnih za stanovanje,
– 3 dinara/m2 za korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti privrednih subjekata,
– 0,50 dinara/m2 za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata;

Tako je Grad Beograd za taksu kojom nije morao da optereti privredu propisao vrednosti koje su blizu maksimalnih, a Novi Sad je, na primer propisao maksimalne iznose.

Ne uzimajući u obzir kriterijume kao što je površina nalazimo se u situaciji da istu cenu po metru kvadratnom plaća objekat od 50m2 i objekat od 2000m2. Na ovaj način poslodavac koji ima objekat od 2000m2 u Beogradu moraće samo na ime ove takse da izdvoji 5.280 dinara mesečno.

Unija poslodavaca Srbije predlaže da se pod hitno stavi van snage ova Odluka ili da se barem donese nova odluka koja će biti pravično sastavljena u skladu sa kriterijumima za utvrđivanje naknade koje je donela Vlada.