Dana 08.04.2016. godine, u Kragujevcu, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, postupajući prema zaključku Saveta za bezbednost i zdravlje na radu, u organizaciji Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Unije poslodavaca Srbije – Sektora za bezbednost i zdravlje na radu i Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije održana je stručna konferencija pod nazivom:
„Izmene i dopune zakona i podzakonskih propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – primena u praksi‚‚
Učešće su pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zauzeli i Unija Poslodavaca Srbije, Članovi Saveta za bezbednost i zdravlje na radu, sindikati: Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS nezavisnost, naučna i stručna javnost, sredstva javnog informisanja, pravna lica sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, službe medicine rada, lica za bezbednost i zdravlje na radu, i dr.  Ukupan broj učesnika 138.

Uvodničari:

  • Negovan Stanković, državni sekretar, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
  • Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
  • Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
  • Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije;
  • Saša Dimitrijević, predstavnik  UGS nezavisnost;
  • Nebojša Miletić, predstavnik Unije poslodavaca Srbije.

Obrađene teme:

  • “Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti”, Zoran Lazić, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
  • “Postupanje inspekcije rada u svetlu Zakona o inspekcijskom nadzoru (nadzor nad radom neregistrovanih subjekata, rad na “crno”)” i primena Zakona o inspekcijskom nadzoru, Prvoslav Milenković, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
  • Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonski propisi koji su doneti na osnovu Zakona, Vera Božić – Trefalt, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;

Kako su donete određene izmene zakona o bezbednosti i zdravlja na radu kao i ostali propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, osnovni cilj konferencije jeste upoznavanje učesnika sa njegovim izmenama i dopunama, kao i sa ostalim propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa fokusom na ključne aktivnosti kojima treba posvetiti posebnu pažnju u narednom periodu kako bi se kultura i svest  u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu podigla na viši nivo, kako u procesu primene zakonskih i podzakonskih propisa tako i u pogledu jačanja socijalnog dijaloga i jačanja uloge civilnog društva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Svi učesnici su se na sveobuhvatan način upoznali sa najnovijim izmenama i predlozima za dalje unapređenje stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

U uvodnom delu konferencije se istakla važnost donetih podzakonskih akata i njihovo usaglašavanje sa Direktivom EU 89/391 EEC o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu kao i potreba za transponovanjem ostalih direktiva.

Zakonski propisi o bezbednosti na radu su dobri i usklađeni sa evropskim, ali je potrebno da ih poslodavci primenjuju kao i sami radnici.  Broj povreda na radu smanjen je prošle godine za 14 %. Iako je manje smrtnih ishoda na radu, zabrinjava zdravstveno stanje radnog stanovništva.
Predstavnici sindikata smatraju da treba smanjiti radno vreme na 7 sati, dok poslodavci kažu da novi propisi o bezbednosti na radu značajnije utiču na efikasnost u samom procesu rada.
Zakonom  o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu koji je stupio na snagu u novembru 2015 godine predstavljene su Zakonske novine u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i obuhvataju:

  • Obavezu donošenja programa za osposoblјavanje za bezbedan i zdrav rad;
  • Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu;
  • Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlјa na radu;
  • Uslove davanja na korišćenje hemikalija u drugih hemijskih materija;
  • Uslove za izdavanje licence za obavlјanje poslova bezbednosti i zdravlјa na radu i dr.

Na konferenciji je bilo reči i o inspekcijskom nadzoru i istaknuti su ključni problemi koji se javljaju  u postupku inspekcijskog nadzora kao što su nepostojanje ugovora o radu,  neregistrovani privredni subjekti koji obavljaju delatnost, nepostojanje stručnog osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad i dr. Lica koja su najčešće angažovana bez postojanja ugovora o radu su lica koja obavljaju sezonske poslove, kao i lica na gradilištima što dovodi do povećane opasnosti od nastanka povreda na radu usled nedovoljnog upoznavanja sa tehnologijom rada.  Podaci ukazuju da su najčešća lica koja su zadobila smrtne povrede na radu radila bez ugovora o radu, a takvi slučajevi se najčešće zatiču na gradilištima.

U budućem radu inspekcije rada kontiunirano će se raditi na jačanju inspekcijskog nadzora u cilju smanjenja rada na “crno” kao i prevođenja sive ekonomije u legalne tokove. Suzbijanje rada na crno, zahvaljujući novim propisima o postupanju inspekcije rada donosi rezultate, jer su neprijavljeni radnici ušli u zakonske okvire, rečeno je na koferenciji.

Na konferenciji je bilo je više reči o zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti. Naime, novim Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo definisana su prava zaposlenih koji se upućuju na rad u inostranstvo, uslove postupke i obaveze poslodavca u vezi sa upućivanjem zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, saradnja organa i organizacija koji obavljaju poslove  državne uprave u vezi sa zaštitom prava zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu i nadzor nad primenom ovog Zakona.  Umesto potpisivanja ugovora predviđeno je korišćenje obrasca koji poslodavac popunjava. Zakonom su predviđene i kazne za poslodavce koji ne prijave radnike koje šalju u inostranstvo. Zakonom se rešavaju nedostaci na adekvatniji i sveobuhvatniji način i kontrolišu uslovi pod kojima se zaposleni upućuju na rad u inostranstvo kao i da li su ispunjene zakonske odredbe.
U trećem delu konferencije “ pitanja i odgovore”  uz aktivno učešće prisutnih odgovore su davali: Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Dragoslav Tomović, predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije.

Rezime konferencije:

  1. Napredak postignut od 2005,  tokom jedanest godina od donošenja Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu  bio je neujednačen, uključujući i napredak u oblastima smanjenja broja  smrtnih povreda na radu, ali bez poboljšanja u oblastima analize incidencije povređivanja,  statistike i osiguranja zbog povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
  2. Takođe prepoznaje se  potreba da se ubrza napredak u prevazilaženju problema i razvoju malih i srednjih preduzeća smanjenjem  administrativno-birokratskih barijera, kako u sferi zapošljavanja tako u svim sektorima socijalne politike.
  3. Prepoznaj se  diversifikacija  aktera i zainteresovanih strana u procesu postizanja poboljšanja ambijenta za bolje i bezbednije poslovanje. U tom kontekstu, potvrđuje se  potreba  za punim i efikasnim učešćem svih, a posebno socijalnih partnera, u globalnom procesu donošenju odluka.
  4. Neophodnosti  uspostavljanja   inkluzivnog i transparentnog  proces analize sistema socijalne politike  otvorenog  za sve aktere i usmerenog  na razradi globalnih ciljeva
  5. privrednog  razvoja sa kojima bi se saglasio  Socijalno – ekonomski  savet,  a u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu  Savet za bezbednost i zdravlje na radu.
  6. Upućuje se apel    državnim organima  da se uzdrže od proglašavanja i sprovođenja bilo kakvih unilateralnih , ekonomskih, finansijskih ili represivnih  mera koje nisu u skladu sa Strategijom   bezbednosti i zdravlju na radu za period 2013-2017  i zakonskim rešenjima i koje bi ometale potpuno dostizanje ekonomskog i društvenog razvoja, naročito u malim i srednjim  preduzećima , a posebno u  novo otvorenim firmama.
  7. Pozivaju se  socijalni  partneri  da,  u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom,  doprinesu privrednom razvoju i razviju strategije održivosti koje integrišu, inter alia, politike prevencije u oblasti bezbednosti i  zdravlja na radu . Prepoznaje se  uloga  koju mala i  mikro preduzeća imaju u doprinosu socijalne  inkluzije  i smanjenju nezaposlenosti . U tom smislu,  podržava se inicijative  Vlade R.Srbije za održivi  privredni preporod i razvoj,  kroz promociju doprinosa privatnog sektora i politike  smanjenja administrativno-birokratskih barijera .
  8. Prepoznata je  potreba da se po prioritetu  uredi registar povreda na radu i profesionalnih oboljenja na principima EUROSTATA- metodologiji ESAW i EODS;
  9. U ovoj oblasti takođe neophodna je daleko bolja opremljenost i veća i efikasnija koordinacija u praktiĉnom delovanju inspekcijskih organa na nivou republike kao i njihova bolja kadrovska, tehnička i ukupna opremljenost.
  10. Iz izloženih diskusija potvvrđeno je  da postoji dovoljan broj zakonskih i drugih normi kojima je uređeno ostvarivanje prava iz radnog odnosa, a pre svega u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu . Međutim, brojni su problemi pre svega u sferi primene tih propisa, dakle u sprovedenom  kontrolnom mehanizmu, koji u osnovi ne obezbeđuju primenu zakonskih propisa. Brojni  problemi koji direktno ili indirektno utiču na zakonitost rada nastaju i zbog velikog broja  otvorenih pitanja u funkcionisanju inspekcijskog sistema u celini.
  11. Naglašena je potreba da se u narednom periodu, po prioritetu , razreše dileme i suprostavljene stavove po pitanjima:
  • stručnog osposobljavanja zaposlenih za bezbedno rukovanje opremom za rad saglasno Zakonu i tehničkim propisima;
  • angažovanja zaposlenih na privremenim i povremenim radovima , a pre svega preko komercionalnih ugovora , omladinskih i studentskih zadruga;
  • u kojim okolnostima direktor može da obavlja poslove lica za bezbednost u pravnom licu sa licencom;
  • definicije radnog mesta sa povećanim rizikom i poslova sa povećanim rizikom,  i  da po ovom pitanju stav usaglase Inspektorat rada i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu:
  • usaglašavanja propisanih evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa potrebama u praksi ;
  • statusa službe medicine rada.

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije – Sektora za bezbednost i zdravlje na radu i Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije saopštili su prisutnima na konferenciji da će ovakve tematske  skupove organizovati svakog trećeg meseca, odn. kvartalno.