Unija poslodavac Srbije je održala okrugli sto u hotelu Palas sa temom Zaposlimo mlade. Ovom prilikom predstavljene su preporuke za efektivnije sprovođenje programa “Stručna praksa”.

U odnosu na prošlu godinu statistika beleži pozitivne pomake kada je reč o smanjenju nezaposlenosti u Srbiji, ali ne i kada je reč o visokoj nezaposlenosti mladih. Posebno zabrinjava činjenica da se veoma mali broj mladih dodatno obučava i obrazuje kako bi stekli praktične veštine i promenili svoj položaj.

U okviru Aktivnih mera politike zapošljavanja predviđeni su programi koji za cilj imaju podsticanje zapošljavanja mladih gde je najbolje ocenjena mera »Stručna praksa« ali su budžetska izdvajanja mala, čak četiri puta manja nego u razvijenim zemljama EU sa značajno nižom stopom nezaposlenosti mladih.

Istraživanja koja smo sproveli jasno pokazuju da put do prvog zaposlenja vodi preko sticanja praktičnih znanja u realnom poslovnom okruženju što podrazumeva aktivniju ulogu poslodavaca u obrazovanju i razvoju veština mladih kako bi im olakšali prelazak u svet rada i tako obezbedili za sebe kvalifikovan kadar.

Neophodno je podsticati aktivnije učešće poslodavaca u obrazovanju i razvoju veština mladih kako bi im olakšali prelazak u svet rada kroz direktne državne intervencije kao što je ukidanje poreza i doprinosa za prvih 12 meseci rada mlade osobe koja nema nikakvo radno iskustvo, kao kompenzaciju poslodavcu za utrošeno vreme i sredstva na obuku zaposlenog. Pored toga neophodno je uvesti i bespovratne kredite za ulaganja u infrastrukturu preduzeća koja je neophodna da bi se zaposlili mladi ljudi i njihova radna mesta održala.

U skladu sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja potrebno je povećati izdvajanja za aktivne mere politike zapošljavanja i obezbediti političku nezavisnost mera kako bi se izbegla kašnjenja i realizovali programi u celosti, čime se postiže balans između proklamovane politike i realne implementacije.

Važno je analizirati efekte Aktivnih mera politike zapošljavanja radi korisnih inputa za modifikovanje postojećih programa ili potpuno ukidanje onih bez efekta. Takođe, neophodno je izdvajanje više sredstava na mere koje daju najbolje rezultate, kao što je to slučaj sa merom »Stručna praksa« Treba povećati izdvajanje za ovu meru za najmanje 30% u odnosu na prethodni period i tako omogućiti većem broju mladih da steknu praktične veštine što direktno utiče na njihovo zapošljavanje i povećava njihovu konkurentnost na tržištu rada. Isto tako, važno je omogućiti poslodavcima iz sektora malih i srednjih preduzeća veću participaciju u meri »Stručna praksa« na taj način što bi im se dao prioritet učešća u programu što direktno utiče na kreiranje novih radnih mesta, jačanje ovog sektora, povećanje budžetskih prihoda kroz poreze i doprinose i smanjenje nesklada između znanja koja se steknu tokom formalnog obrazovanja i znanja koja su potrbna poslodavcima kroz obuku i trening mladih koja je u skladu sa potrebama privrede.

Uz sve ovo neophono je osavremeniti pristup i način komunikacije i informisanja mladih i poslodavaca kako bi se animirali da se pokrenu.

Direktor Unija poslodavaca Srbije, prof.dr. Slavenko Grgurević je u uvodnom obraćanju rekao da su mladi puni energije, koja je kreativna kada je zaposlena, ali kada je nezaposlena ona je destruktivna i da je potrebno ohrabriti mlade ljude da se pokrenu i svoje ideje sprovedu u dela.
Jelena Vasić, šef odseka za mere aktivne politike zapošljavanja iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakla je da je prema Anketi oradnoj snazi za IV kvartal 2014. godine stopa nezaposlenosti mladih čak 47% i da oni nisu uključeni u aktivno traženje posla kao i da u današnje vreme, kada se privreda nalazi u izuzetno teškim uslovima većina mladih se odlučuje za dalje školovanje. 98000 mladih se nalazilo na evidenciji 2014., od toga 18000 ima osnovnu školu, 68000 srednji nivo obrazovanja. Ono što je poražavajuće to je činjenica da je čak 73000 mladih na evidenciji NSZ bez radnog iskustva što čini 65% odnosno povećanje u odnosu na 2013.godinu za 2%.
Jelena Vasić je rekla da se ove godine program stručna praksa nastavlja, s tim što se akcenat sada stavlja na mala i srednja preduzeća.
Vesna Vidojević, savetnica u Ministarstvu omladine i sporta rekla je da osoba koja napusti školu košta državu čak 7 puta više nego što bi je koštalo da je zadrži u školi.

Dubravka Bucalović iz Ministarstva privrede je između ostalog napomenula da Strategija razvoja MSP predviđa podršku razvoju obrazovanja za preduzetništvo što će uticati na povećanje broja mladih koji će se u budućnosti odlučiti za pokretanje svog posla. Danas se prema podacima samo 10% mladih odlučuje na pokretanje svog posla. Ona je rkla da je jeko važno pod hitno unaprediti statistčki sistem koji prati mlade.
Slađana Milojević, direktorka klastera tekstilne industrije rekla je da je jako važno omogućiti da praksa traje 2 ili tri meseca najmanje jer sve manje od toga nema smisla, kao i da direktori škola ne mogu da puste decu na praksu duže od dve nedelje a ni ako kompanija aplicira za program stručna praksa preko NSZ te da je u tom pogledu neophodno izmeniti zakon. Ona je takođe napomenula da je važno u Strategiju razvoja MSP uvrstiti i klaster, posebno ovaj koji zapošljava direktno 2500 ljudi, a indirektno preko 3000, te da je neophodno da se i njihov glas čuje. Isto tako napomenula je da je jako važno da se subvencije za otvaranje novih radnih mesta dodeljuju i domaćim kompanijama, a ne samo stranim. Slađana je takođe rekla da je Klaster uspeo da podigne zapošljavanje u tekstilnoj industriji za čak 30% u poslednje 4 godine.

Milena Milošević iz Orion Telekoma je istakla da veliki problem prilikom zapošljavanja mladih predstavljaju i nerealna očekivanja dajući primer da čak 40% mladih očekuje da će za 5 godina od zaposlenja biti na liderskoj poziciji. Isto tako mladi nisu biznis orjantisani, a start up-ove sa IT-a treba proširiti i na ostale sektore.

Poseban problem predstavlja i to što mladi nisu spremni na ekonomsku migraciju.