11Domaće tržište kapitala beleži sve manji broj učesnika i drastičan pad prometa i broja izdavalaca, a samim tim i broj transakcija i likvidnosti na Beogradskoj berzi.

Ukupan ostvareni promet na berzi i van berze od 2008. godine beleži kontinuirani pad pa je za 5 godina smanjen čak tri puta u apsolutnom iznosu.
Pored toga primetan je i kontinuirani pad broja društava za upravljanje investicionim fondovima koji posluju na domaćem finansijskom tržištu. Pre šest godina je u Srbiji poslovalo 15 društava za upravljanje investicionim fondovima, a danas ih imamo samo 5. Ista situacija je i sa brojem investicionih fondova, koji se sa 21 smanjio na 14.
Ukupan pad prometa na Beogradskoj berzi prošle godine dostigao je tek 1/3 prometa ostvarenog 2008., dok je tržišna kapitalizacija smanjena za oko 20%.
Pad tržišne aktivnosti i poverenja investitora u domaće tržište kapitala uslovili su negativnu tendenciju u kretanju poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima u smislu pada vrednosti ostvarenih prihoda i smanjenja ukupne bilansne aktive.

Izmene i dopune zakona o investicionim fondovima mali korak ka boljim uslovima poslovanja

U cilju olakšavanja uslova poslovanja društava za upravljanje u uslovima finansijske krize i sistematskog smanjenja vrednosti imovine Izmenama i dopunama zakona o investicionim fondovima predviđa se smanjenje iznosa novčanog dela osnovnog kapitala prilikom osnivanja, kao i adekvatnosti kapitala sa 200000 evra na 125000 evra u dinarskoj protivvrednosti što je između ostalog propisano Direktivom EU.
U smislu adekvatnosti kapitala predviđeno je da Komisija podzakonskim aktom može propisati drugačiji način utvrđivanja adekvatnosti kapitala u uslovima kad je došlo do značajne promene u poslovanju društva za upravljanje, što će se utvrđivati na osnovu finansijskih rezultata poslovnog društva.
Novim rešenjima predviđa se da društva za upravljanje izveštavaju Komisiju za hartije od vrednosti dva puta godišnje umesto sadašnjeg kvartalnog izveštavanja.
Radi zaštite interesa članova fonda precizirano je da u slučaju spajanja fondova svi troškovi koji nastaju u vezi sa tim ne mogu pasti na teret članova fonda.
Novina je i to što fondovi neće imati dodatne troškove obaveznog objavljivanja neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici i prinosa fonda svakog radnog dana u dnevnim novinama (to na godišnjem nivou iznosi najmanje 450000 dinara po jednom društvu za upravljanje).
Ukinuta je i obaveza pripremanja posebnog pravilnika o tarifi od strane društva za upravljanje i uvedena obaveza navođenja naknada u prospektu fonda.
Neophodno je uložiti dodatan napor za poboljšanje uslova poslovanja investicionih fondova jer oni predstavljaju jedan od bitnih uslova uspostavljanja likvidnosti i makroekonomske stabilnosti u zemlji.
Izmene i dopune zakona o investicionim fondovima su ušele u skupštinsku proceduru i čeka se njihovo donošenje na nekoj od narednih sednica Skupštine.