1111NALED je danas prezentovao Studiju o parafiskalnim opterećenjima privrede kojom je identifikovano 370 neporeskih davanja koje plaćaju privredni subjekti. U konkretnu analizu je ušlo 77 neporeskih nameta za koje je u 2011. prema podacima trezora naplaćeno 730 miliona evra. Neophodna je hitna reforma poreskog sistema i parafiskalnih opterećenja i to mora da bude prioritet sledeće Vlade ukoliko želi da privuče nove investitore i stvori povoljniji privredni ambijent.

Ukupan broj identifikovanih parafiskalnih nameta nije sveobuhvatan jer ne obuhvata namete kao što su administrativne takse, kazne i penale ali i druge sekundarne troškove koji su nametnuti prilikom implementacije parafiskalnih nameta a koje ne evidentira trezor jer se uplaćuju raznoraznim agencijama i drugim institucijama. U takve sekundarne troškove spada izrada akata i troškovi različitih agencija koje daju mišljenje o tim aktima iz oblasti Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o bezbednosti namirnica i HACCP standarda…svi ti akti koštaju i dodatno opterećuju preduzeća.

Najveći problem kod plaćanja ovih parafiskalnih nameta je to što prilikom računanja, kod čak 25 nameta, za osnovicu se uzima prihod preduzeća, ne brinući o tome koliki su rashodi i da li će preduzeće na kraju ostvariti pozitivne ili negativne poslovne rezultate i što se ne vodi računa o tome da naknada bude srazmerna usluzi. Tako je na primer Zakonom o šumama za pravna lica propisana obaveza plaćanja naknade za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma prema kom se mesečni iznos naknade dobija kada se na osnovicu primeni stopa od 0,025% i taj iznos podeli na 12 mesečnih rata. Na taj način pravno lice koje je ostvarilo prihod za 2010. u iznosu od 5304315000 dinara godišnje mora da isplati 1326078,75 dinara, a na mesečnom nivou 110506,56 dinara. Dodatan problem je taj što opštine mogu same da određuju visinu nameta pa se svaka naknada od opštine do opštine obračunava na drugačiji način, a to dodatno odbija investitore.

Zastupljena je i tendencija povećanja visine neporeskih nameta, pa su oni u 2011 bili 22% viši nego u 2009. Obaveze po osnovu nameta koje kontroliše lokalna samouprava su se povećale za 38% a za namete koje utvrđuje Republika su porasle za 13%. Analiza pokazuje da država ovim nametima ne stimuliše ulazak privrednih subjekata na tržište jer je identifikovala najmanje 104 naknade za upise u različite registre, za proveru uslova za obavljanje delatnosti, za izdavanje licenci, za stručne ispite i dr.

Neophodno je donošenje posebnog zakona kojim bi se utvrdilo koji sve parafiskalni nameti mogu da se uvedu u određenom vremenskom periodu kao i da se odrede maksimalni iznosi za svaki pojedinačni namet čime bi se obezbedila predvidivost i ujednačenost uslova poslovanja na teritoriji cele Republike. Ministarstvo finansija RS mora vršiti kontrolu uvođenja bilo kog parafiskalnog nameta na nivou Republike i lokalnih samouprava.
Sa reformom parafiskalnih opterećenja nužno je uporedno sprovesti poresku reformu, reformu javnog sektora i reformu PIO Fonda i to odmah posle formiranja nove Vlade kako bi se dobili zakoni koji će stimulisati privrednike i proizvesti dugotrajne efekte.