U Sarajevu je održana konferencija kojom je zvanično obeležen početak projekta  “Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja” Saveta za regionalnu saradnju i Međunarodne organizacije rada na kojoj su predstavnici resornih ministarstava, poslodavaca i sindikata iz zemalja Zapadnog Balkana razgovarali o prioritetnim pitanjima vezanim za tržište rada i zapošljavanja u regionu.

Reč je o regionalnom projektu koji sa tri miliona evra finansira Evropska komisija, a cilj je da se ojača regionalna saradnja i institucionalni kapaciteti nacionalnih uprava, organizacije poslodavaca i radnika, te da im se omogući da izrade i efikasno sprovedu reforme socijalne politike i tržišta rada u sklopu procesa proširenja Evropske unije.

Na konferenciji je ispred Unije poslodavaca Srbije učestvovao prof. dr. Slavenko Grgurević koji je tokom svog izlaganja istakao da je razvoj privatnog sektora i MSP uslov svih uslova za stabilizaciju prilika u Regionu i unapređenje saradnje između socijalnih partnera.

Projekat podržava Generalna direkcija Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake mogućnosti.

Ovom prilikom održane su i dve panel diskusije “Podsticanje zapošljavanja mladih – glavni izazov i važna mogućnost za budućnost” i “Bolje upravljanje tržištem rada – zajednička odgovornost”.

Skup je otvorio generalni sekretar Saveta Goran Svilanović, šef tima Međunarodne organizacije rada za tehničku podršku dostojanstvenom radu i direktor Kancelarije za srednju i istočnu Evropu Antonio Graziosi, kao i šef jedinice u Generalnoj direkciji Evropske komisije za zapošljavanje Tomas Bender.

Za poštovanje je, rekao je Svilanović, to što su uložile vlade u Beogradu, Podgorici i Skoplju s obzirom na to da su uradile nešto više nego svi ostali u regionu po pitanju povećanja zaposlenosti.

“I dalje je problem veoma veliki. Četvoro od pet nezaposlenih već su u tom statusu duže od godinu dana i njihov povratak na tržište rada postaje sve teži, a znanja koja su imali u trenutku kada su ostali bez posla postaju gotovo neupotrebljiva”, rekao je Svilanović.

Dodao je da oni koji rade brinu da neće raditi za godinu dana, a oni koji ne rade takođe brinu da ni za godinu dana neće naći posao, dok su mladi koji imaju posao manjina u društvu.

Zbog toga se nastojati da se kroz projekat “Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja” podrže ekonomski, reformski programi i politike vlada koje vode ka zapošljavanju.

“U naredne tri godine mi ćemo se baviti programom zapošljavanja. Podaci kada o nivou nezaposlenosti su dramatični u regionu i to jeste najvažniji cilj kada je u pitanju primena strategije “Jugoistočna Evropa 2020″ Saveta za regionalnu saradnju”, rekao je Svilanović.

On je dodao da je, bez obzira na sve što se radi u regionu, jedini način za promenu slike angažovanje privatnog biznisa zajedno sa naporima koje čine vlade. Međutim to, kaže, neće biti lako imajući u vidu brzinu kojom se formiraju radna mesta i otvaraju novi poslovni poduhvati.

“Videćete da je statistika porazna čak i tu. Na hiljadu sposobnih ljudi da rade, u BIH otvori se svega 0,1 novih kompanija, malih preduzetničkih inicijativa, to je najniži broj. Najviši u regionu je u Crnoj Gori i iznosi 6,9 odsto, ali i ta brojka koliko god da je dobra je i dalje daleko od recimo Bugarske gde je to na nivou od skoro 9 odsto ili Estonije sa više od 16 odsto”, primetio je Svilanović.

Objašnjavajući na koji način će se pomoći vladama kroz projekat, Svilanović je naveo da će se najpre sagledati šta je dobro, a šta nije dobro u regionu kako bi se došlo do zaključka šta je uspelo u svakoj državi pojedinačno.

“Hoćemo da pomognemo vladama da definišu svoju nacionalnu politiku zapošljavanja imajući u vidu najbolja iskustva, ne samo iz regiona nego i iz zemalja EU. Želimo da ih podržimo u tome da stalno budu fokusirane na povećanje zaposlenosti i na unapređenje ekonomskog upravljanja i u tom smislu osim politika koje se primenjuju, važno je da se podrže i institucije koje te politike treba da primene – ministarstva koja se bave pitanjima rada i zapošljavanja i Nacionalne službe za zapošljavanje koje nisu prepoznate kao ozbiljan instrument koji će ljude dovesti do posla”, rekao je Svilanović.

Na to ukazuje i izjašnjavanje mladih o tome šta im je potrebno za uspeh. Neretko su odgovarali da je to partijska knjižica, sreća, ali ne baš tako često trud i obrazovanje.

Ovom prilikom je istaknuto da će se tokom projekta posebno voditi računa da svi budu uključeni, a to znači i najosetljivije grupe, Romi, mladi, žene, a posebno stariji iznad 50 godina.