img_sflcwca5upzvuca23978ucan9qm4hca5vhwnica6uohircazctxo2cakilf8gcah5ali4ca39ozlycasw4lzjca4tlflfcaxpcu4tcas5qraecaivx4prcayvfgyzca9k9sgncasqr9f2cacba9ckUredbe o ograničenju marži na osnovne životne namirnice
Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba

Na inicijativu tri najveća udruženja malih trgovaca iz Beograda, Novog Sada i Subotice koja okupljaju više od 1800 trgovinskih i samostalnih trgovinskih radnji i zapošljavaju preko 13500 lica Unija poslodavaca Srbije podnela je Ustavnom sudu RS inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti tzv. uredbi o maržama i hlebu.

Ove dve uredbe donesene su od strane Ministarstva trgovine Republike Srbije suprotno načelima Ustava Republike Srbije, a Uredba o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice, sem Ustava RS, suprotna je i Zakonu o trgovini i Zakonu o obligacionim odnosima Republike Srbije.

Ove uredbe, a posebno uredba o maržama, u proteklih šest meseci izazvale su veliku štetu među malim trgovinskim radnjama, jer životne namirnice koje se prodaju u njima čine gotovo 70% od ukupnog prometa. Na ovaj način država je umesto da podrži malu trgovinu kao nacionalno važan deo trgovinske delatnosti, naterala ova uglavnom mala porodična preduzeća i radnje da posluju s gubitkom, što je rezultovalo ili smanjenjem broja zaposlenih ili zatvaranjem jednog dela ovih radnji.

Ustav Republike Srbije i Zakon o trgovini propisuju da je formiranje cena na tržištu slobodno i da država može intervenisati samo u slučaju ugrožavanje zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava, kao i u slučaju ratnog ili vanrednog stanja. Ništa od ovoga se nije desilo, čak je Antimonopolska komisija u septembru 2011. prilikom kupovine Delta Maxija od strane Delhaize utvrdila da u Srbiji ne postoji monopol u oblasti trgovine.
Na ovaj način obe sporne uredbe poslužile su kao paravan za „navodnu brigu o potrebama stanovništva“, a uredba o maržama je bila deo predizborne kampanje vladajuće Demokratske stranke, u cilju stvaranje utiska o „lošim trgovcima“ koji se bogate na račun sirotinje, što ne odgovara istini.
48,4 odsto ili svaki drugi proizvod u Srbiji kupuje se na akcijama i rasprodajama u trgovinama i stalnim sniženjima i atraktivnim cenama trgovci, među kojima postoji velika konkurencija, svesni da građani teško žive, stalno se trude da privuku građane u svoje objekte. Prilikom donošenja ovih uredbi sprovedena je i pripremna kampanja u kojoj su korišćene ukupne trgovačke marže (bruto), a nije navedeno koliko realno trgovcima novca ostane kada isplate zarade svojim zaposlenima sa porezima i doprinosima, plate preko 50 naknada, taksi, komunalnih usluga i drugih dažbina državi mesečno i pokriju sve ostale troškove poslovanja.

Usput je prećutano da su godišnji profiti nekih mlekara i šećerana u proseku 5 do 10 puta veći nego prosečni profiti trgovinskih kompanija i da za to što su šećer, mleko i meso skupi nisu odgovorni trgovci, čemu u prilog govori da je svaka druga trgovinska kompanija ili str radnja u 2010. godini poslovala sa gubitkom.

Zbog svega navedenog Ministarstvo poljoprivrede i trgovine nanelo je veliku materijalnu štetu trgovcima u Srbiji, kao i veliku moralnu štetu, jer su ove firme i njihovi vlasnici, redovne platiše poreza i legalni poslodavci, označeni kao zelenaši i lopovi koji iskorišćavaju nemaštinu stanovništva.
Ovakve uredbe protivne su i principu slobodnog tržišta koji je uslov za učlanjenje Srbije u EU i članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a u Evropi postoje jedino u Srbiji, Rusiji i Belorusiji.