11Talas poskupljenja koji traje već mesecima unazad nije uzrokovan željom trgovaca i proizvođača da ostvare ekstra profit na račun niskog životnog standarda građana, već isključivo posledica visokih troškova poslovanja u Srbiji.

Pre izbijanja ekonomske krize ukupna masa nagomilanih potraživanja, koja su firme imale, međusobno prosečno je iznosila 7,1% na godišnjem nivou, da bi sa produbljivanjem krize potraživanja i produžavanjem rokova plaćanja ukupna masa nenaplaćenih potraživanja u 2011. godini prosečno iznosila 13,2% po firmi. Sve ove gubitke privrednici su bili prinuđeni da nadoknade kroz cenu proizvoda, kako bi izbegli gubitke. Tako su, u suštini, krizu potraživanja u privredi i neefikasnost države u pogledu obezbeđivanja stabilnih uslova poslovanja, na svojim leđima izneli krajnji kupci proizvoda.

S druge strane, uvođenje brojnih evropskih standarda poskupelo je cenu svega što se proda u Srbiji za prosečno 48% u odnosu na period pre 2006. godine. I ove troškove privreda je morala da nadomesti kroz više cene svojih proizvoda, tako da su to opet platili građani kao krajnji kupci robe i naručioci usluga.

Država je umesto da sredi stanje u oblasti plaćanja i obezbedi veća sredstva (fondove) za uvođenje evropskih standarda pribegla sasvim suprotnim merama, kao što je ograničenje marži na osnovne životne namirnice, smanjenje obima subvencionisanih kredita za privredu i odlaganje formiranja konkretnih kreditnih linija pri Razvojnoj banci Srbije. Na taj način, uz razvlačenje sprovođenja giljotine propisa, reformi javnog sektora, Fonda PIO i poreskog sistema, umesto da sanira krizu u privredi, država je u znatnoj meri ovu krizu produbila.