11U Uniji poslodavaca Srbije održan je okrugli sto sa temom Inicijativa za izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, kao deo projekta Socijalni partneri zajedno za izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u svetlu izmena radnog zakonodavstva. Projekat realizuje Inicijativa za razvoj i saradnju uz pomoć Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost.

Na okruglom stolu su učestvovali eksperti iz oblasti radnog prava iz IDC, UPS, SSSS, UGS Nezavisnost, Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Inspektorata za rad, Međunarodne organizacije rada, kancelarije Zaštitnika građana, arbitri, miritelji i ugledni profesori iz oblasti radnog prava koji su izneli svoje predloge za dopunjavanje preporuka za Izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Preporuke će biti predstavljenje sutra u Nišu, 28.10.2014. godine u Novom Sadu i 14.11.2014. godine u Kragujevcu, nakon čega će se održati završna konferencija na kojoj će biti predstavljen konačan dokument sa preporukama.

Republika Srbija je donošenjem Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova zadovoljila međunarodne standarde, ali zbog nepoštovanja jedinstvenog pravnog poretka i vladavine prava, nije omogućila kompatibilnost zakonskih propisa, pa tako Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova i dalje nije u mogućnosti da pruži sveobuhvatnu primenu i prepoznatljivost u sistemu pozitivnog prava. Sa druge strane, u svetlu povećanja broja radnih sporova koji se rešavaju pred sudovima opšte nadležnosti i dugotrajnog trajanja sudskih postupaka (duže od tri godine), unapređenje alternativnih metoda rešavanja je od presudnog značaja u cilju poštovanja ljudskih prava, principa vladavine prava i pravne države. Na osnovu analize postojećeg stanja i u cilju unapređenja mehanizama alternativnog rešavanja radnih sporova ponuđena su konkretna rešenja i pravni argumenti za unapređenje Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

Na osnovu navedenog, eksperti iz Ujedinjenih granskih sindikata ”Nezavisnost” (Slađana Kiković), Saveza samostalnih sindikata Srbije (Divna Vujasinović Dučić), Unije poslodavaca Srbije (Svetlana Budimčević) i Inicijativa za razvoj i saradnju (Milena Šošić) u saradnji sa tutorskim timom Beogradske otvorene škole (BOŠ), izradili su dokument praktične politike koji sadrži preporuke za izmenu i dopunu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Preporuke će biti predstavljene na okruglim stolovima stručnoj javnosti u Beogradu (22.10.2014. godine), Novom Sadu (28.10.2014. godine), Nišu (24.10.2014. godine) i Kragujevcu (14.11.2014. godine) na kojima će predstavnici struke biti u mogućnosti komentarisati i doprineti dopuni predstavljenih preporuka.

Nacrt preporuka za izmenu i dopunu zakona o mirnom resavanju radnih sporova

Potrebno je izmeniti Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova tako što će se omogućiti njegovo usklađivanje sa postojećim pozitivnim zakonima. Adekvatna afirmacija i primena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, dovela bi do rasterećivanja sudove opšte nadležnosti i omogućila zaposlenima brže i efikasnije rešavanje radnih sporova.
Potrebno je uvesti medijaciju kao način rešavanja invidualnih radnih sporova.
Na takav način biće omogućeno stranama u sporu da sporazumno okončaju postupak u skladu sa pravnom prirodom mirnog rešavanja radnih sporova i postizanja tzv. WIN –WIN sporazuma.

Neophodno je precizirati postupak arbitraže.
Naime, nadležnost Agencije u postupku mirnog rešavanja individualnih radnih sporova je ograničena s obzirom da sam zakonodavni okvir nije uspostavio opštu nadležnost arbitražnog rešavanja svih individualnih radnih sporova.

Potrebno je izmeniti zakon tako što će se predvideti rok od trideset (30) dana za okončanje postupka mirenja nakon raspuštanja Odbora za mirenje.
Određivanje roka za okončanje postupka mirenja nakon raspuštanja Odbora za mirenje doprinelo bi rešavanju ovog pitanja, s obzirom da u ovom segmentu postoji pravna praznina.
Potrebno je usaglasiti Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
Na takav način omogućiti nesmetan postupak izvršenja rešenja arbitara.
Poželjno je uvesti određeni vid društvene osude ili ”sankcije” za strane koje ne pristupe izvršenju sporazuma.
Uspostavljanje određenih vidova društvene osude ili sankcija za strane koje ne pristupe izvršenju sporazuma samim zakonodavnim okvirom, doprineo bi minimiziranju negativnih efekata mirenja i poštovanju postignut sporazuma.

Potrebno je izmeniti zakon tako što će se omogućiti pravo na žalbu na rešenje arbitra.
S obzirom da arbitaža predstavlja jedan vid kvazi sudskog rešavanja spora u kome arbitar nakon sprovođenja dokaznog postupka donosi rešenje koje obavezuje obe strane u sporu i da ne postoji mogućnost pravnog leka, tačnije žalba protiv rešenja nije dozvoljena bilo bi dobro uvesti dvostepenost, kao garant pravne sigurnosti i poštovanja ustavnog prava na žalbu. Postupak po žalbi odvijao bi se pred tročlanim Većem arbitara, odabranih sporazumom strana u roku od tri dana, ili rešenjem direktora Agencije. Veće arbitara nakon sprovedenog dvostepenog postupka svojom odlukom može prvostepeno rešenje potvrditi, vratiti na ponovni postupak, koji bi vodio drugi arbitar, odabran u zakonskoj proceduri, ili meritorno rešiti, ako ima dovoljno dokaza.