11Unija poslodavaca Srbije konstantno prima žalbe koje se odnose na neusklađenost inspekcijskih organa te je iz tog razloga zapažena neophodnost za organizovanjem jedinstvene inspekcijske strukture.

Postoji nekoliko vrsta inspekcijskih organa koji deluju pod patronatom različitih ministarstava (tržišna, sanitarna, veterinarska, poljoprivredna, ekološka…) ili različitih nivoa vlasti (republički, opštinski) i svaka od tih inspekcija ima svoja pravila koja regulišu delokrug delatnosti, način postupanja, priliv i odliv sredstava, a ta pravila su često međusobno neusklađena, a ponekad i potpuno kontradiktorna.

Tako se dešava da u praksi inspekcijski organi, koji pre svega treba da osiguravaju poštovanje pravnih pravila na jednak način prema svim tržišnim akterima, u stvari deluju kao organ koji prikuplja finansijska sredstava kroz razne „akcije“. Preventivna i edukativna funkcija su potpuno u drugom planu i ako na tržištu gde je preko 50% tzv. tradicionalna trgovina (porodične radnje bez dovoljno resursa za praćenje propisa) edukativna funkcija je izuzetno značajna.
S obzirom da se vrlo često donose pravna pravila koja su prepisana iz drugačijih ekonomskih i pravnih sistema, inspektori se nalaze u nemogućoj situaciji da sprovode pravna pravila za koja ne postoje preduslovi za sprovođenje pa se propisi poštuju „po malo“, a to znači pravnu nesigurnost i neograničenu mogućnost korupcije.
Radi prevazilaženja ovih problema privreda predlaže formiranje Generalnog inspektorata.

Generalni inspektorat podrazumeva:

1. Organizovanje svih inspekcijskih organa republičkog nivoa u jednu organizacionu strukturu sa jedinstvenom piramidalnom upravljačkom strukturom.

2. Rad svih inspekcijskih organa u skladu sa pravilima istog poslovnika.

3. Rad inspekcijskih organa samo uz službeni nalog kojim je definisan objekt, mesto, vreme i opseg inspekcijskog nadzora.

4. Obaveza inspektora na upućivanja na ispravljanje uočenog nedostatka uz ostavljanje primerenog roka za ispravljanje nedostaka osim u tačno navedenim, realno najtežim povredama zakona, kojima se dovode do ozbiljne opasnosti prava drugih lica u lancu snabdevnja (država, potrošači, drugi trgovci i sl.).

Na ovaj način, kombinovanjem iskustava različitih inspekcija uz njihovo usklađivanje preko jedinstvene upravne strukture, stvorio bi se funkcionalniji i adekvatniji sistem kontrole, a istovremeno bi se smanjio uticaj politike na svakodnevno funkcionisanje organa, pošto bi samo najviši nivo upravljanja bio izmenjiv u skladu sa trenutnom političkom scenom.