11Privrednici razmišljaju kako da stvore uslove za povoljnije izvore finansiranja u cilju razvoja domaćih malih i srednjih preduzeća.

U proteklih nekoliko nedelja održano je više formalnih i neformalnih sastanaka vlasnika uspešnih domaćih kompanija u toku kojih se raspravljalo kako obezbediti novac za finansiranje rasta malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
Višegodišnja iskustva pokazala su da je u realnim okolnostima bilo veoma teško razvijati preduzeća osnovana bez učešća stranih ili domaćih suinvestitora. Bankarske kamate su bile veoma nepovoljne za ona preduzeća koja nisu imala imovinu za stavljanje pod hipoteku ili neki drugi oblik garancija. Mnoga od njih, iako su imala stabilan rast prihoda i broja zaposlenih, vidljiv u poslovnim bilansima, nisu uspela da od banaka dobiju povoljne kredite, jer se banke nisu usuđivale da rizikuju dodelom sredstava ovim firmama.

Ranijom analizom UPS utvrđeno je da postoji preko 18500 malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji koja su uprkos ekonomskoj krizi od početka 2009. godine efikasno i unosno poslovala, ali nisu naišla na adekvatnu podršku kod banaka ili razvojnih fondova države. Da su ova preduzeća bila u mogućnosti da raspolažu velikim obimom sredstava za ulaganje u nove tehnologije, uspostavljanje novih proizvodnih linija, plasman proizvoda u zemlji i inostranstvu, ona bi svakako ostvarila još značajniji uspeh, povećala prihode i zaposlenost i povukla celokupnu srpsku ekonomiju napred.

S obzirom da kreatori ekonomske politike u proteklih 12 godina nisu našli način da uspostave zdravu Razvojnu banku i da trenutno situacija na bankarskom tržištu ukazuje da će banke i dalje voditi restriktivnu kreditnu politiku, domaći privrednici će u narednom periodu pokušati da pronađu alternativne izvore finansiranja rasta uspešnih preduzeća MSP sektora.

Među privrednicima su se iskristalisale dve zamisli. Kao prva, razmatra se ideja da sami vlasnici domaćih preduzeća formiraju Kreditnu privrednu zadrugu i da sopstvenim doprinosima osnuju Zadružni fond iz kog bi se kreditirali kvalitetni projekti malih i srednjih preduzeća namenjeni povećanju proizvodnje i izvoza. Druga zamisao je da se pronađu strateški partneri u vidu jedne velike osiguravajuće kuće i banke koji bi zajedno sa Zadružnim fondom privrednika podelili rizik odobravanja kredita onim preduzećima koja imaju najkvalitetnije biznis planove i najveću realnu mogućnost da uspešno okončaju poslove za čiju realizaciju bi tražili kredit.

I jedni i drugi modeli zasnovani su na iskustvu Italije, Austrije, Belgije i drugih evropskih zemalja čiji su se privrednici i uspešne kompanije okupljali i osnivali slične zajedničke fondove solidarnosti i fondove za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća.