24.2.2016. godine održana je TAIEX radionica “Međusektorsko upravljanje u cilju delotvornih politika zapošljavanja i socijalne politike” koja je organizovana u saradnji sa Vladom RS, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Cilj ove radionice je razmena iskustava dobre prakse i informisanja gde su rezultate  predstavili eksperti iz Makedonije,Francuske i Slovačke   na temu međusektorskog upravljanja i koordinacije javnih politika zapošljavanja i socijalne politike na regionalnom i međunarodnom nivou.

 

Tokom procesa izrade Programa reformi kojim se utvrđuju i prate prioriteti u oblastima zapošljavanja i socijalne politike (ESRP) obavljene su konsultacije sa socijalnim partnerima i jedan broj naših komentara i predloga se može videti u finalnom nacrtu koji nam je dostavljen što nam je posebno značajno. Aktuelna situacija u oblasti zapošljavanja i socijalne politike je realno sagledana i navedeni su gotovo svi izazovi sa kojima se trenutno suočavamo.

 

 

Stavovi Unije posloodavaca Srbije na poslednji nacrt  Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP)

 

Reforme koje se odnose na izazove sa kojima se suočavaju oni koji otvaraju nova radna mesta i zapošljavaju treba da uključuju izradu sistema proporcionalnog oporezivanja rada što je  u ovom programu prepoznato, ali i mere za poboljšanje poslovnog okruženja koje se odnose na visoke troškove poslovanja gde se misli na fiskalna i parafiskalna opterećenja poslovanja. Za mala i srednja preduzeća je karakteristično i da trpe veliku štetu u odnosu na nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni.

Smanjenje poreza i doprinosa se navodi kao mera kojom bi mogao da se suzbije rad na crno, ali  problem pored poreza i doprinosa predstavlja i obimno opterećenje legalnih privrednih subjekata. Za suzbijanje sive ekonomije je neophodno delovati pre svega preventivno organizovanjem javnih kampanja o štetnosti sive ekonomije i njenim efektima na društvo u celini ali i stimulativno kroz podsticanje preduzetništva i poslodavaca na legalan rad, putem procesa stalnog smanjivanja poreskog tereta privrede; usvajanjem jednostavnih i transparentnih poreskih zakona i pojednostavljivanjem  propisa o vođenju knjigovodstvenih, računovodstvenih i poslovnih knjiga; reformisanjem postojećeg sistema socijalnog i zdravstvenog osiguranja i stvaranjem stimulativnog ambijenta za poštovanje uplata poreza i doprinosa (širenjem osnovice a postepenim smanjivanjem stope poreza na zarade). Takođe, od velikog značaja je jačanje institucija na tržištu rada, posebno njihove kontrolne funkcije i uspostavljanje efikasne kaznene politike kao i njenog doslednog sprovođenja.

 

Ovo je posebno značajno za sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) koja su u Republici Srbiji najbrojnija. Sa druge strane podsticaja za razvoj ovog sektora gotovo i da nema tako da se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na strane investitore. Jačanje ovog sektora je ključno jer se u njemu prepoznaju mogućnosti za novo zapošljavanje i podrška za kreiranje novih radnih mesta njima je najpotrebnija. Iz tog razloga svi naši komentari koji se odnose na politiku zapošljavanja kao i aktivne mere politike zapošljavanja su:

  • Politika zapošljavanja mora biti sastavni deo opšte strategije ekonomskog razvoja Srbije;
  • Aktivne mere politike zapošljavanja usklađene sa postojećim stanjem na tržištu rada i efektima koje proizvode;
  • Veća budžetska izdvajanja za Aktivne mere politike zapošljavanja;
  • Politička nezavisnost Aktivnih mera politike zapošljavanja kako bi se izbegla kašenja i realizovali programi u celosti;
  • Proširiti lepezu aktivnih mera politike zapošljavanja  usmerenih ka mladima, a posebno onih koji proizvode pozitivne efekte i utiču na zapošljavanje;
  • Smanjiti previsoke subvencije velikim, stranim kompanijama i okrenuti se jačanju sektora malih i srednjih proizvođača i pružalaca usluga u Srbiji;
  • Omogućiti veće učešće malih i srednjih privrednih subjekata u programima Aktivnih mera politike zapošljavanja;
  • Prioritet u dodeli programa Aktivnih mera politike zapošljavanja treba da ima privatni sektor u odnosu na javni, a posebno poslodavci koji su i po isteku programa zadržali mlade na poslu;
  • Stroga kontrola i praćenje svih odobrenih programa Aktivnih mera za zapošljavanje sa ciljem suzbijanja diskriminacije u oblasti zapošljavanja, zapošljavanja preko „veze“ i stranačkog zapošljavanja;
  • Omogućiti prednost dugoročno nezaposlenim mladima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje pri realizaciji programa Aktivnih mera politike zapošljavanja;
  • Osavremeniti pristup i uspostaviti nov način komunikacije i informisanje mladih  o Aktivnim merama politike zapošljavanja;
  • Detaljna analiza kadrova na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje radi definisanja realnog broja onih koji traže posao i onih koji su na evidenciji da bi ostvarili određena prava;
  • Brisanje onih programa Aktivnih mera politike zapošljavanja koje ne daju očekivane rezultate,
  • Veće učešće agencija za zapošljavanje u kreiranju aktivnih mera politike zapošljavanja.

Bez jake podrške poslodavaca nije moguće očekivati pozitivne efekte aktivnih mera politike zapošljavanja, ali i među poslodavcima treba napraviti razliku.  Veliki privredni sistemi u odnosu na male i srednje privredne subjekte, bolje se pozicioniraju na tržištu i imaju razrađene sisteme za planiranje, obuku  i selekciju mladih kadrova. Do novog zapošljavanja u velikim sistemima došlo bi i bez finansijske podrške u sklopu mere „Stručna praksa“, što nije slučaj u sektoru malih i srednjih privrednih subjekata  (MSP) koji novo zapošljavanje sagledava kroz visinu troškova neophodnih da od mladog čoveka bez iskustva izgrade produktivan kadar.

  • Formalno obrazovanje u Republici Srbiji bazirano je na usvajanju teoriskih znanja, dok se praktičnoj nastavi ne posvećuje adekvatno vreme i pažnja. U okolnostima gde je evidentan neskalad znanja koja se steknu u školi sa veštinama koje poslodavci očekuju, svaki podsticaj za organizovanjem praktičnih obuka je izuzetno značajan.
  • Reforma obrazovanja treba da podrazumeva i kvalitetnu stručnu praksu. Tu se ponovo vraćamo na potrebu kontinuirane saradnje između obrazovnih institucija i privrede kako bi se mladi edukovali kroz teorijska, ali i kroz interaktivna predavanja i praktičan rad. Ovakva dvosmerna saradnja sa privredom treba da omogući uspešno sprovođenje predmetnih programa i  njihovu transformaciju u skladu sa potrebama privrednih subjekata. U cilju poboljšanja znanja nezaposlenih, treba razmišljati u pravcu uvođenja poreskih olakšica za one kompanije koje su otvorene za obrazovanje novih kadrova. U skladu sa navedenim  predložene mere za uspostavljanje sistema Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji izuzetno su važne, posebno uspostavljanje rada Sektorskih veća u okviru koga je moguće postići kontinuirani dijalog sa privredom kao i uspostavljanje sistema prethodnog učenja radi sticanja kvalifikacija (prethodno stečenog znanja kroz rad).

 

Pored prethodno navedenog, neophodno je istaći i naša zalaganja koja se odnose na Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja koji je zemišljen kao internet portal na kojem bi privrednici završavali sve poslove u vezi sa zaposlenima, međutim institucije nisu pokazale spremnost da se do kraja umreže tako da Centralni registar ni dve godine od pokretanja ne radi. Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u svojim odredbama kaže da je umrežavanje u Registar obaveza za sve institucije.

 

Neophodno je što pre završiti Informaciono-tehničku podršku kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja za formiranje jedinstvene baze podataka koja će biti kompatibilna sa Poreskom upravom, Fondom PIO i RFZO i naterati RFZO i Poresku upravu da svoje podatke redovno dostavljaju Registru, kako bi on mogao da funkcioniše, kako poslodavci ne bi trošili vreme na dupliranje administracije, kako bi im se smanjili troškovi  i kako ne bi uzalud bilo potrošeno osam miliona evra, koliko je građane Srbije koštalo osnivanje Registra.

 

Značaj socijalnog dijaloga za svako društvo je nesporan, jer za cilj ima prevenciju sukoba, postizanje socijalnog konsenzusa, izgradnju poverenja između različitih interesnih grupa kao i brži ekonomski prosperitet. Mišljenje socijalnih partnera je jedinstveno kada je reč da se oko suštinskih promena mora dogovarati. Imajući u vidu usvojene izmena Zakona o radu, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, mora se napomenuti da je dijalog socijalnih partnera izostao, a da se u okviru usvajanja novih zakonskih rešenja uloga socijalnih partnera značajno umanjila.