11Moguće promene PDVa u toku jeseni značajno će se odraziti na kupovnu moć građana i stanje u privredi.
Stav Unije poslodavaca Srbije je da treba izbeći podizanje i više i niže stope PDVa jer će se to negativno odraziti na promet i produbiti krizu tražnje u domaćoj privredi. Međutim, na osnovu informacija iz Ministarstva finansija i privrede, stanje u državnoj kasi je takvo da je malo verovatno da do podizanja više stope PDVa neće doći.

Suočeni sa ovom mogućnošću privrednici insistiraju da se promeni način plaćanja poreza na dodatu vrednost i da ga ubuduće preduzeća plaćaju po realizaciji, tj. u trenutku kada naplate svoja potraživanja. Na ovaj način biće izbegnuto produbljivanje krize solventnosti desetina hiljada privrednih subjekata koji su, poštujući aktuelni Zakon o PDV, do sada praktično kreditirali državu, a da ona pri tom nije bila zainteresovana da uvede red u rokove plaćanja.

Kriza je posebno uzela maha u sektoru građevinarstva i industrije građevinskog materijala, gde su prosečni rokovi plaćanja u prvoj polovini 2012 bili gotovo 180 dana. Zbog toga je potrebno da se Zakonom o PDV investitor obaveže da on plaća PDV, čime bi se podizvođačima omogućilo da ne zapadaju u nelikvidnost i podižu skupe kredite kod banaka kako bi PDV platili na vreme.

Ovim promenama Zakona o PDVu izvršilo bi se delimično rasterećenje privrede, dok bi potpuni red u plaćanje bio uveden sa usvajanjem Evropske direktive 2011/7 kojom se od 1. januara 2013. godine u čitavoj EU rokovi plaćanja ograničavaju na 60 dana između privatnih kompanija i 30 dana kod potraživanja privatnih preduzeća od javnog sektora. Ovde treba uvesti i srazmeran period prilagođavanja, jer se u Srbiji značajan deo robe i usluga prodaje (obavlja) na odloženo plaćanje, čime preduzeća u praksi kreditiraju potrošače i tako podstiču tražnju koja je mala usled niske kupovne moći.

Ovim merama donekle će se pomoći privredi da lakše podnese povećanje PDVa, ukoliko ga bude. Pre podizanja PDVa svakako bi trebalo izraditi stručnu studiju o posledicama ovog povećanja u privredi Srbije i na osnovu rezultata analize pažljivo razmotriti sve mogućnosti da ugrožene privredne grane i delatnosti budu na određen način pošteđene najnegativnijih efekata.