11Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine bez konsultacija sa zakonitim predstavnicima privrede dostavilo je predlog izmena i dopuna Zakona o trgovini Skupštini Republike Srbije.

Iako i najveća udruženja malih trgovaca, kao i srednje i velike kompanije u grani trgovine mesecima (od avgusta 2012. godine do danas) traže sastanak sa ministrom spoljne i unutrašnje trgovine i njegovim saradnicima na kome bi se raspravljalo u svojevrsnoj „giljotini propisa u grani trgovine“ kojom bi se značajno rasteretilo poslovanje i stvorili uslovi za oživljavanje i dalji razvoj ove grane, Ministarstvo je još jednom uputilo Skupštini Srbije predlog izmena i dopuna ovog za privredu važnog zakona bez konsultacija sa reprezentativnim predstavnicima privatnog sektora u grani trgovine.
Ovim je nastavljena praksa iz perioda prethodne vlade i prekršen dogovor poslodavaca i sindikata sa aktuelnim predsednikom Vlade Republike Srbije, g. Ivicom Dačićem, da svi predlozi izmena i dopuna zakona koji se direktno odnose na poslovanje preduzeća u Srbiji, moraju prethodno biti dostavljeni Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije na mišljenje u okviru javne rasprave.

U obrazloženju predloga izmena i dopuna Zakona o trgovini navodi se da su tokom uobličavanja predloga izmena i dopuna konsultovana Privredna komora Srbije i Privredna komora Beograda, međutim privredne komore predstavljaju paradržavne organizacije koje ne mogu zastupati realne interese privatnih kompanija, pošto nisu nezavisne od države i besmisleno je da bilo kakve državne organizacije pregovaraju sa državom o zastupanju interesa privatnog kapitala. To praktično znači da se država dogovora sama sa sobom, kao što je to bilo nekada u socijalističkoj Jugoslaviji, kada nije bilo privatnih investitora, pa ni potrebe da se njihovo mišljenje čuje i ispoštuje to što oni rizikuju na tržištu i ulažu sopstveni kapital u Srbiji.
Unija poslodavaca Srbije u ovom trenutku okuplja većinu srednjih i velikih trgovinskih kompanija u Srbiji (sem Deleza), kao i najveća udruženja malih trgovaca koji imaju brojne primedbe na Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača, jer su mnogi propisi u okviru ovih zakona izazvali ogromne troškove i nepotrebnu birokratizaciju u svakodnevnoj praksi. Za razliku od Ministarstva finansija i privrede koje ima stalne konsultacije i sastanke sa privredom u želji da poboljša privredni ambijent i pomogne privredi da izađe iz recesije, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine za pet meseci rada nove vlade nema takav manir i ministar i njegovi najuži saradnici izbegavaju da se sretnu trgovcima i razmatraju goruća pitanja.

Posledice nagomilanih administrativnih procedura i visokih troškova poslovanja trgovaca za koje je isključivi krivac država osećaju svi građani Srbije, jer je to jedan od razloga zašto su cene mnogih proizvoda realno više nego što bi trebale da budu. Trgovci su prinuđeni da ove troškove kalkulišu u cene proizvoda kako bi ih pokrili, što dodatno otežava već tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalazi većina građana i dovodi do pada kupovne moći i prometa u trgovini. Zbog toga je tokom 2012. godine u trgovini kao privrednoj grani sa najvećim brojem zaposlenih zabeležen dalji pad prometa (30,4 odsto u odnosu na 2008.) i zaposlenosti.

Umesto da se zajedničkom akcijom privrede i nadležnog ministarstva radi na poboljšanju uslova poslovanja u grani trgovine, odsustvom kvalitetne komunikacije i ad hoc rešenjima samo se dodatno pogoršava već teško stanje. U predlogu izmena i dopuna Zakona o trgovini, pored nekih dobrih rešenja, ima i veoma loših kao što je davanje mogućnosti lokalnim samoupravama da samostalno odlučuju o radnom vremenu trgovinskih radnji. To znači da će svaki od 150 gradova i opština moći da na različit način uređuje radno vreme, što će omogućiti različite oblike samovolje i razvoj trgovine u njima direktno staviti u zavistan položaj od samovolje lokalnih vlasti, čime se uvode ograničenja za razvoj zdrave tržišne konkurencije. Ovo posebno onemogućava sve buduće investitore da isplaniraju troškove rade u objektima koje budu otvarali u različitim gradovima i opštinama, pošto će radno vreme biti različito. Istovremeno dok Ministarstvo finansija i privrede uvodi centralizovanu kontrolu taksi i naknada iz nadležnosti lokalnih samouprava Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine dopušta lokalnim samoupravama da kreiraju okvire za rad trgovine koji će se razlikovati od opštine do opštine, čime se značajno komplikuju uslovi za poslovanje trgovinskih preduzeća, što će biti teško objašnjivo domaćim i stranim investitorima u grani trgovine.
Takođe, predlog promena Zakona o trgovini uvodi mogućnost da legalni privredni subjekti traže naplatu štete od drugih legalnih trgovaca, ali ne i od onih nelegalnih i ne uvodi rigorozne sankcije (visoke novčane kazne, kazne zatvora, oduzimanje imovine, itd.) za ogroman broj nelegalnih trgovinskih radnji i pojedinaca koji trguju na crno, što predstavlja krivično delo. To znači da će se na krijumčarenje, šverc i nelegalnu preprodaju robe i dalje gledati mlako, čime se nanosi nepopravljiva šteta i državi i preduzećima u grani trgovine koja posluju legalno i redovno izmiruju sve svoje brojne obaveze prema državi. Kalkulacije prometa u sivoj zoni u grani trgovine govore da je on godišnje na nivou od preko 3,4 milijarde evra, što znači da država samo na ime PDV gubi preko 520 miliona evra. Ovaj gubitak je daleko veći, kada se uračunuju gubici na akcizama, porezima i doprinosima na zarade, porezu na dobit preduzeća, raznim drugim taksama i naknadama koje naplaćuju država i lokalne samouprave, dok je ogroman obim trgovine na crno mesom, živinskim i mlečnim proizvodima izvor potencijalne opasnosti za stanovništvo, jer ga ne kontrolišu veterinarska i poljoprivredna inspekcija.

Zbog ovakvog manira nekonsultovanja privrede u ključnim stvarima koje nisu samo bitne za trgovce, već i za potrošače i državu, i trgovinskim kompanijama i budžetu Republike Srbije nanosi se ogromna šteta, pa se otvara pitanje zbog čega postoji zasebno ministarstvo trgovine ako ono ne rešava nagomilane probleme esnafa i države. Odsustvo učešća zakonitih predstavnika privatnog sektora u javnoj raspravi o promenama Zakona posebno je protivno običajima i zakonima u Evropskoj uniji na koju se ministar spoljne i unutrašnje trgovine često poziva u svojim javnim nastupima.
Propisi koje imaju dejstvo na više od 62 000 privrednih subjekata u grani trgovine ne mogu se donositi u kabinetima, iza zatvorenih vrata, bez konsultovanja onih koji u svakodnevnoj praksi trebaju da primene ovakve propise i održe svoje poslovanje u teškim uslovima.
Zbog ovakvog ponašanja resornog ministarstva trgovine Unija poslodavaca Srbije započela je direktnu komunikaciju sa poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi se amandmanima na predložene izmene i dopune Zakona o trgovini, popravio bar deo ovog Zakona.