Porez i doprinosi na minimalnu zaradu od 21056 iznose 12407 što znači da poslodavac u ovom trenutku mora da izdvoji 33463 na minimalnu zaradu. Podela na doprinose koje plaća poslodavac i one koje plaća zaposleni po mnogo čemu je knjigovodstvene prirode, a u stvarnom životu je fiktivna, jer u praksi radnik prima neto platu, a socijalne doprionose (bilo da su na teret poslodavca ili zaposlenog) kao i porez na zaradu administrira i državi uplaćuje poslodavac. Smanjenje poreskog opterećenja rada, pogotovo kada su u pitanju najniže zarade, znatno bi doprinelo povećanju konkurentnosti srpske privrede i njenih proizvoda, povećanju privlačnosti Srbije za strane investitore, manjoj nezaposlenosti, a pre svega suzbijanju sive ekonomije.

Ukoliko se smanji poresko opterećenje rada smanjiće se i cena rada, a država će postati privlačnija za domaće i strane investicije stvarajući uslove za ekonomski rast i zapošljavanje. Korist od manjeg oporezivanja rada na kraju imaju svi – i privredinici i radnici. U evropskim zeljama zabeležen je pad u poreskom opterećenju rada tokom proteklih dvadeset godina i to u cilju održanja ili povećanja konkurentnosti radne snage.

Jedan od predloga je uvođenje progresivnog sistema oporezivanja rada, jer bi na taj način moglo znatno da se smanji poresko opterećenje najnižih zarada bez smanjivanja ukupnih poreskih prihoda. Na taj način bi se znatno povećala konkurentnost radno-intenzivnih privrednih grana u Srbiji, u kojima postoji i najžešća međunarodna konkurencija i stvorili uslovi za oživljavanje privredne proizvodnje, kao i povećanja privrednog rasta i privredne zaposlenosti.

Još jedan predlog je da se na nivou grane utvrđuje minimalna cena rada, kao u Nemačkoj jer nisu u svakoj grani isti uslovi poslovanja. Ovo je posebno karakteristično za građevinarstvo ili poljoprivredu, u ovim granama veliki broj preduzeća isplaćuju minimalac u zimskim mesecima kada nema posla.

Ovo je samo jedan od uslova koji utiče na konkurentnost srpske privrede i celokupan poslovni ambijent. Zajedno sa smanjenjem poreskog opterećenja zarada mora se uvesti red u parafiskalnim nametima kako bi se tačno znalo šta se kome plaća za koju uslugu i po kojoj ceni kao i predvidivost finansijskih i nefinansijskih davanja, a ne da se preko noći privredi uvode novi milionski nameti. Pravna i finansijska nepredvidivost destimuliše investitore da krenu u ozbiljne projekte, a preduzeća ne mogu dugoročno da planiraju svoje poslovanje.

 

Ovo su komentari nekih poslodavaca na iznos minimalne cene rada u Srbiji:

“Pre svega treba razmotriti pitanje umanjenja poreza i doprinosa na primanja, pa tek onda ići na povećanje cene rada, kao i pitanje viska administracije koju izdržavamo. “

“Minimalnu cenu rada treba povećati na “cena prosečne potrošačke korpe/184” uz uslov da se sva davanja za fondove, doprinose, zareze,prireze koje ubira država preko svojih tela umanje za razliku između 140 i gore izračunate nove cene rada.”

 

“-nikakvi troškovi za Firme nisu smanjeni, ili su zamenjeni nekim novim troškovima

-dodatna nesigurnost postoji jer lokalne samouprave menjaju poreze ili dodaju nove Takse bez ikakvog rezona

-pravna nesigurnost isto kao i ranije (naplata potraživanja, nepoštovanje zakona u vidu raznih prevara, a nemogućnost Sudske zaštite itd)

-siva ekonomija kao vid nelojalne konkurencije se ne  tretira ozbiljno već samo sporadično u cilju TV marketinga političara

-mere podrške Preduzećima su nedelotvorne jer nema zaokruženog-zatvorenog sistema koji bi doneo boljitak i Privredi i državi

-opšta atmosfera za Poslovne poduhvate je loša prvenstveno jer se samo populizam širi a ništa konkretno ne rešava od silnih  obećanja, što polako vređa i inteligenciju privrednika

nisam od onih koji zapošljavaju one koji se plaćaju najnižom cenom rada, ali ću ipak biti slobodna da dam svoj komentar i računicu. “

 

“Oni koji ne mogu isplacivati minimalne plate preko 30 hiljada dinara i ne treba da zaposljavaju  radnike, neka rade sami.
Osnovi problem poslodavaca su previsoki doprinosi – kada opterecenje zarada bude snizeno za trecinu, stvorice se uslovi da krene zaposljavanje, da svi poslodavci koji imaju posla mogu jos vise prosiriti delatnost, vise radnika zaposliti.”

 

“Da, treba povećati minimalnu cenu rada na neki pristojan iznos ali samo uz istovremeno smanjenje nameta poreza na zarade i ostalih poreza i doprinosa na zarade i ostala primanja koja imaju karakter zarade.Jedino tako će biti zadovoljni i poslodavci i radnici a i država jer će se tako povećati zarade i samim tim i broj prijavljenih zarada kao I  porezi i doprinosi na zarade koji su preveliko opterećenje za poslodavce.To se može reći naročito za  doprinos za zdravstvo obzirom da radnici ne mogu u potpunom obimu da iskoriste tu uslugu jer većinu pregleda i intervencija moraju da plate u privatnom zdravstvenom sektoru.”

 

“Različite grane privrede svakako imaju različite uslove rada. Ja ću govoriti o građevinarstvu jer se time bavimo.  Poslovanje u građevinarstvu se svodi na vremenske uslove koji omogućavaju ili ne omogućavaju rad. Sezona za rad u građevinarstvu je mart – novembar i tada je realno  da se poveća cena rada. Ali sa druge strane decembar – februar su meseci kada preduzeća troše zarađeno da bi sačuvali radna mesta. Poslednjih godina zbog nestabilnih vremenskih prilika – visokih temperatura, obilnih kiša i sl otežani su uslovi rada i u letnjim mesecima jer se radovi u našoj branši izvode napolju”