Beogradska otvorena škola i Ministarstvo omladine i sporta organizovale su panel diskusiju posvećenu stručnim praksama za mlade u realnom poslovnom ukruženju uz učešće Ministarstava za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne Komore Srbije  i Unije poslodavaca Srbije.

Praksa kod poslodavca je jedno dragoceno iskustvo za svakog mladog čoveka koje im omogućava da steknu  prva radna iskustva i radne navike, u praksi primenjuju znanje koje su stekli tokom formalnog obrazovanja, upoznaju se sa organizacionom kulturom, načinom komunikacije, timskim radom, uče se strpljenju i postepenom uključivanju u zahtevnije radne procese.  Sva ta iskustva dovode u ravnotežu ono što mlad čovek od svog posla očekuje i onog  što pravi realan posao jeste.

Koliko je praksa značajna za svakog mladog čoveka  prepoznaje se kroz povećano interesovanje  da se još tokom studija povežu sa poslodavcima  jer  u tržišnim okolnostima gde je veća tražnja od ponuđenih poslova jedini način da se izdvoje od ostalih je iskustvo koje su stekli.

Poslodavci na praksu i rad sa mladima gledaju kao na najvažniju investiciju koja im omogućava da ostvare konkurentsku prednost na tržištu. Ovde treba praviti razliku između velikih privrednih sistema i malih i srednjih preduzeća. Veliki sistemi imaju već razrađene razvojne programe u direktnom su kontaktu sa univerzitetima, posebnu pažnju poklanjaju praksi i odabiru onih najboljih i najtalentovanijih. Čitavi timovi u okviru velikih sistema se bave stručnom praksom i na obuke mladih gledaju kao na najznačajniju investiciju. Međutim u Srbiji  najbrojnije firme spadaju ipak u kategoriju malih i srednjih preduzeća i posebnu pažnju treba posvetiti ovom sektoru koji ima mnogo potencijala, ali ne i dovoljno resursa i razrađenih mehanizama kao veliki sistemi. Različiti su izazovi sa kojima se poslodavci nose.

Jedni su povezani sa visokim troškovima poslovanja te na obuke gledaju kroz visinu troškova.

Drugi su povezani sa angažovnjem mentora koji će na pravi način obučiti i obezbediti kvalitetan program za praksu.

Treći su povezani sa administracijom, ugovorima i procedurama.

Četvrti sa komunikacijom sa školama i fakultetima.

Peti sa dostupnim subvencijama.

A tu je uvek prisutna i želja mladih da praksu obavljaju u velikim privrednim sistemima.

Ako nam je cilj da što veći broj poslodavaca aktivno uključimo u proces obrazovanja mladih , moramo ponuditi adekvatna rešenja za navedene izazove i tako podstaknuti njihovu veću participaciju.

Veliki broj mladih samostalno se odlučuje da kontaktira poslodavce i potraži praksu tokom studija. Poslodavcima nije najjasniji pravni model  ovakvog angažovanja. Slična situacija je i sa mladima koji su završili formalno obrazovanje?

Ono gde netreba praviti razliku jeste u podršci i ohrabrivanju svih poslodavaca da se aktivno uključe i pomognu našoj deci da u radnom okruženju nauče da primene svoja znanja i time pomognu društvo u celini jer utiču na buduće kadrove, ali i na kvalitetnije poslovno okruženje.

Iz navedenog se jasno sagledava neophodnost da se  praksama sistemski pristupi i da se odgovori na pomenute izazove što je i zaključak svih panelista na ovoj konferenciji.

Unija poslodavaca Srbije će u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti poslodavcima koji organizuju prakse za mlade kao i poslodavcima koji žele da se aktivnije uključe u proces praktičnog, stručnog usavrašavanja mladih.