Dana, 31. januara 2018. godine, u organizaciji Evropske komisije – Generalnog direktorata za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, održana je Regionalna konferencija posvećena lakšim transformacijama zemalja zapadnog Balkana i Turske u moderne demokratije koje uspešno funkcionišu u skladu sa evropskim i svetskim standardima života, rada i poslovanja, pod nazivom: »Podsticanje socijalne dimenzije na zapadnom Balkanu i Turskoj – doprinos ekonomskog upravljanja dostojanstvenom radu i životu«, na kojoj su učestvovali predstavnici Genaralnog direktorata EK, Međunarodne organizacije rada, Svetske banke, Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, Evropske trening fondacije, Saveta za regionalnu sardanju, socijalni partneri i predstavnici relevantnih institucija i univerziteta iz zemalja zapadnog Balkana i Turske i drugi uvaženi učesnici.

U prvom delu Konferencije, predstavljeni su glavni pravci u zapošljavanju i socijalnoj zaštiti i inkluziji u zemljama zapadnog Balkana i Turskoj, nakon čega su organizovane panel diskusije na teme: Promocija pristupu zapošljavanju pod jednakim uslovima za sve, Osiguranje jednakih prava i dostojanstvenog rada za sve radnike i Dostojanstven život za sve građane.

Drugi deo Konferencije je bio posvećen predstavljanju Evropskog stuba socijalnih prava, usvojenog od strane Evropskog parlamenta, Saveta i Komisije, kojim su proklamovane jednake mogućnosti i pristup tržištu rada, pošteni i korektni radni odnosi i socijalna zaštita i inkluzija, nakon čega se raspravljalo o tome kako ekonomsko upravljanje može doprineti ostvarenju društvenih ciljeva.

U okviru druge panel diskusije, predstavnik Unije poslodavaca Srbije je istakao da se naša organizacija zalaže za konkurentnost i dugoročni održivi razvoj, čega svakako nema bez dostojanstvenog rada – zaštite prava radnika, pristojne zarade i odgovarajuće socijalne zaštite. Ali, pomenuo je i najveće izazove sa kojima se suočava srpska privreda, među kojima su svakako: nepovoljni uslovi za poslovanje, visok nivo poreskih zahvatanja, visoki i nekontrolisani parafiskalni nameti, komplikovana birokratija, smanjen raspoloživi kapital na tržištu usled ekonomske krize, obrazovni sistem koji ne odgovara potrebama tržišta rada, nejednak tretman subjekata na tržištu i sl. Zaključio je da se poslovni ambijent, podsticajan za rast i zapošljavanje, može obezbediti promenama u pravnim normama, ubeđenjima i verovanjima i jasnim politikama – putem kvalitetnih zakona, olakšicama privredi, preventivnim delovanjem i nadzorom inspekcijskih službi, modernizovanjem Nacionalne službe za zapošljavanje i reformom zapošljavanja koja će pratiti trendove tržišta rada, ali samo i isključivo kroz konsultacije i uvažavanje mišljenja svih zainteresovanih strana, i to prvenstveno reprezentativnih socijalnih partnera – poslodavaca i sindikata.