img_logo_ups_tnSektor ugostiteljstva UPS, od nedavno ojačan još jednim kolektivnim članom- Udruženje ugostitelja Beograda, nastaviće borbu protiv bahatih inspektora i nakon protesta, tako što će predložiti izmene zakona koji se odnose na ugostiteljstvo.

Unija poslodavaca Srbije je zajedno sa svojim kolektivnim članovima, Opštim udruženjem ugostitelja Beograda i HORES-om, održala konferenciju za medije na kojoj je predstavila probleme sa kojima se suočavaju ugostitelji širom Srbije i najavila protest protiv bahatih inspektora koji će se održati sutra od 12.00 do 13.00 časova u celoj zemlji.

U poslednje vreme u našoj zemlji učestale su inspekcijske kontrole koje se pretvaraju u represiju i često su protivzakonite. Prema podacima Ministarastva privrede oko 40% ugostitelja posluje u sivoj zoni i u interesu preostalih 60% ugostitelja koji legalno posluju je da se suzbije siva zona i nelojalna konkurencija, ali prosto sadašnji zakonski okviri su takvi da je za svaki prekršaj predviđena kazna zatvaranja samo je pitanje na koji vremenski rok.

Postavlja se pitanje kakav efekat daju ovakve kazne, te koliko je privrednih subjekata zahvaljujući njima prevedeno u legalne tokove rada. Grana ugostiteljstva u Beogradu zapošljava 11000 ljudi, a država i glavni grad, putem doprinosa, poreza, raznih taksi i dažbina prihoduje više od 150 miliona evra, a posredno i mnogo više.

Zahvaljujući neadekvatnim regulativama i odsustvu jasno definisanih propisa po kojima se sprovodi inspekcijska kontrola nastao je ogroman prostor za manipulacije, samovoljna tumačenja, a time i prostor za ucenu, korupciju, ličnu odmazdu i dvostruke standarde.
Tako na primer, ugostitelji često imaju problem sa upadima inspektora u objekte, u cilju obavljanja kontrole propisanog poslovanja tokom kojih se zahteva od poslodavca da zaustavi proces rada. Ovakav zahtev je neprihvatljiv jer ometa poslovanje od kojeg neposredno zavise preduzeće, zaposleni i preduzetnik.
Na ovaj način kontrola je već kazna sama po sebi.

Potrebno je kategoriju bakšiša-napojnice, koja se nalazi kod uslužnog osoblja, konobara/barmena, mora biti tolerisana do 10% od prometa koji to osoblje ostvari tokom radnog vremena. Taj procenat postoji u svim zemljama sveta, a u nekim (USA) je propisan kao obavezan i iznosi do 25% od računa.
Neophodno je da se tokom popisa šanka toleriše neslaganje robe, finansijski izraženo do 10% od prosečnog prometa koji ugostiteljski objekat ostvaruje dnevno, gde se kao relevantni podatak uzima razlika između viška i manjka. Ovo je važno jer se u ugostiteljstvu ne prodaje samo komadna roba već i rinfuzna, odnosno dozirana čime se svakim propisom utvrđuje određeni manjak/višak.

Inspekcijska kontrola ne sme biti automatski i kazna, a inspektori su dužni da kontrolu obave neometajući proces rada, u protivnom bi trebali da snose konsekvence. Prva inspekcijska kontrola mora biti savetodavna, a zapisnicima treba konstatovati nepravilnosti, uz davanje roka da se iste otklone.
Pored toga neophodno je zabraniti naplatu kazni u gotovini, a kaznu zatvaranje objekta izbrisati.
Sve ostale zemlje sveta zatvaraju objekte zbog ugrožavanja zdravlja ljudi, a samo Srbija i Italija zatvaraju objekte zbog finansijske discipline.

Neophodno je da se što pre krene u rešavanje gorućih problema sa kojima se suočavaju ugostitelji Srbije kako bi se ova grana ojačala i razvila, jer posao u ugostiteljstvu nalazi veliki broj ljudi, a i država ostavruje dobar prihod od poreza koje plaća ovaj sektor. Država ne treba da zatvara nego da podstiče one koji legalno rade, a one koji su nelojalna konkurencija da iznađe način da uvede u legalne tokove.