11Unija polsodavaca Srbije je na osnovu žalbi pristiglih iz realnog sektora i sveobuhvatne analize Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, zatražila izmenu četiri člana ovog Zakona.

UPS je predložila izmenu četiri člana Zakona kako bi se precizirale pojedine odredbe, postigao cilj Zakona uz smanjenje nepotrebnih opterećenja koja je uveo domaćoj privredi, te postigla veća transparentnost i kontrola trošenja sredstava Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podstaklo zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Primena člana 24. Zakona je pokazala da tokom 2010. i 2011. godine mnoga preduzeća nisu mogla da, u lokalnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, pronađu dovoljan broj osoba sa invaliditetom koje bi zaposlili i zato su po sili Zakona morali da plaćaju penale u visini trostruke minimalne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju nisu zaposlili. Na taj način preduzeća su na mesečnom nivou izdvajala 60.030 dinara, a na godišnjem 720.360 dinara po svakom nepopunjenom radnom mestu.
Godišnje opterećenje od 720.360 dinara stvorilo je velike finansijske teškoće, posebno malim preduzećima (od 20 do 49 zaposlenih), jer je ovo izdvajanje na godišnjem nivou gotovo jednako izdvajanjima za dve prosečne neto plate u privredi na godišnjem nivou. Na ovaj način u svakom preduzeću koje je plaćalo predmetni penal, praktično su ukinuta dva radna mesta. Pored toga, u mnogim preduzećima koja su imala 20,21,22 zaposlenih, uočeno je smanjenje broja zaposlenih do nivoi ispod 20, kako bi se izbeglo plaćanje ovih visokih penala, čime je dodatno smanjen broj zaposlenih.

Neophodno je pronaći pravi ekvivalent minimuma broja zarada koje poslodavac mora da ispuni u postupku javne ili druge nabavke, što je i uslov za njegovo oslobađanje od obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom. Naime, u svim zvaničnim statistikama u RS više se ne vrši usklađivanje sa prosečnom zaradom u privredi, već isključivo sa prosečnom zaradom u RS, a to znači da će obaveza poslodavcima iz člana 27. u realnom iznosu biti uvećena za 25% imajući u vidu da su prosečne zarade zaposlenih u privredi za 25,4% manje u odnosu na republički prosek zarada i da zarade u javnom sektoru i državnoj upravi znatno dižu ovaj prosek.

Privreda zahteva da se svake godine objavi izveštaj nadležnih ministarstava, koji će jasno pokazati za koju namenu su utrošena sredstva iz Budžetskog fonda u skladu sa ovim zakonom i da li su ona utrošena za profesionalnu rehabilitaciju i pomoć OSI kako se ne bi desilo da se, kao prethodnih godina, ova sredstva uliju u republički Budžet i izgube svaki trag.

Uniji poslodavaca Srbije su tokom 2010. i 2011. godine stizale primedbe preduzeća o na to da nisu mogla u filijalama Nacionalne službe za zapošljavnje nadležnim za teritoriju sedišta ovih preduzeća, naći dovoljan broj osoba sa invaliditetom odgovarajućeg zanimanja i stepena stručne spreme koje bi zaposlili i zato su po sili Zakona bila prinuđena da plaćaju penale u visini trostruke minimalne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju nisu zaposlili. Nedopustivo je da se novčano kazni onaj poslodavac koji na teritoriji svog sedišta iz objektivnih razloga nije u mogućnosti da zaposli osobu sa invaliditetom i pored iskazane jasne namere i preduzetih konkretnih aktivnosti da sprovede odredbe Zakona.