Set finansijskih izveštaja u Srbiji pet puta je obimniji u odnosu na zahteve međunarodnih standarda i evropskih direktiva.

Suprotno praksi svih članica EU kao i zemalja kandidata za pristup EU u Srbiji imamo čak pet različitih osnova finansijskog izveštavanja (ne računajući posebna pravila za javni sektor, banke, osiguravajuća društva, finansijske institucije, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove, berze i brokersko dilerska društva). Pored toga država gubi dosadašnji uvid u privredna kretanja i trendove, jer se uvođenjem različitih osnova izveštavanja u potpunosti onemogućava uporedivost, kako između različitih godina tako i između privrednih grana i pravnih lica. Uvođenje više osnova izveštavanja predstavlja posebno složen problem i usled godišnjeg prelaska pravnih lica u različite kategorije (iz mikro u male entitete i obrnuto) što bukvalno zahteva promenu softvera, kontnog okvira i obrasca svake godine čime se višestruko i dodatno uvećavaju troškovi pravnih lica i preduzetnika.

U toku prošle godine doneti su podzakonski akti na osnovu kojih su trenutno za privredu u Srbiji paralelno u primeni tri različita kontna okvira, čime je broj kontnih okvira koji se istovremeno primenjuju u Srbiji povećan na 14 što predstavlja neslavan svetski rekord. Postojanje više kontnih okvira, direktno vodi razbijanju jedinstvenog tržišta Srbije, onemogućava sagledavanje makroekonomskih pokazatelja što ugrožava i pouzdanost planiranja budžetskih prihoda.

Najnoviji propisan obrazac Bilansa stanja u Srbiji ima 137 pozicija umesto ranijih 50, a međunarodni standardi zahtevaju svega 30 pozicija. Umesto nekadašnjeg jedinstvenog Bilansa uspeha koji je imao 34 pozicije, doneta su dva obrasca- Bilans uspeha sa 69 pozicija i Izveštaj o ostalom rezultatu sa 28 pozicija. Dakle opet imamo povećanje broja izveštaja i pozicija, sa 34 na 97 pozicija, pri čemu međunarodni standardi, od kojih se izgleda u potpunosti odustalo, apsolutno dozvoljavaju primenu jednog jedinstvenog i jednostavnijeg obrasca.

Osnovni razlog za kreiranje ovako loših rešenja je neadekvatan zakon o računovodstvu, koji je donet u skladu sa nevažećim direktivama EU budući da je u trenutku njegovog donošenja bila već objavljena nova direktiva EU. Jedan od najvećih propusta važećeg Zakona o računovodstvu je taj što totalno zanemaruje međunarodnu profesionalnu regulativu i računovodstvenu profesiju.

Neophodno je stavljanje van snage podzakonskih akata donetih na osnovu Zakona o računovodstvu i donošenje novog Zakona o računovodstvu na čijoj izradi bi trebalo uključiti profesionalne organizacije članice mešunarodnih regulatornih tela, akademske institucije ekonomskog usmerenja, i predstavnici privrede. Kreiranje novih računovodstvenih propisa na osnovu globalnih i evropskih standarda rezultiralo bi unapređenjem sistema finansijskog izveštavanja, povratilo bi poverenje u finansijske izveštaje, onemogućila siva ekonomija i zaštitili svi oblici vlasništva, investitora, poverioca, a posebno interesi države.