11U Beogradu je od strane Partnera za demokratske promene Srbija i fondacije Friedrich Naumann, održana je debata Zaštita privatnosti u Srbiji. Na debati je učestvovao i Poverenik Rodoljub Šabić, kao i predstavnik Unije poslodavca Srbije, a jedna o tema o kojoj se razgovaralo bila je i zaštita privatnosti u radnom okruženju.

Opšti zaključak sa debate je da zaštita privatnosti, još uvek predstavlja relativno nov koncept u Republici Srbiji, te da se isto pravo dugi niz godina nije nalazilo na listi prioriteta državnih organa, i pored toga što je pravo na zaštitu podataka o ličnosti jedno od osnovnih ljudskih prava i što je ovo pravo, kao i adekvatnost njegove zaštite, od izuzetnog značaj u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Na istom skupu, prisutnima je predstavljena publikacija Zaštita privatnosti u Srbiji: Analiza primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, izrađene u okviru Projekta za promociju i unapređenje primene Zakona o zaštiti podatak o ličnosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2008, koji su podržali Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i USAIDE Program za reformu pravosuđa i odgovornu vlast, Partneri za demokratske promene Srbija i Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, a koja sadrži prikaz pravnog okvira koji reguliše predmetnu oblast i predstavlja metodologiju i rezultate istraživanja o primeni Zakona.

Iskustva pomenutog istraživanja, ukazala su na nekoliko osnovnih problema u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, na osnovu kojih su upućene i preporuke za dalje postupanje u ovoj oblasti:

Značajan broj rukovalaca podacima o ličnosti još uvek nije upoznat sa sadržinom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a posebno sa značenjem određenih izraza iz Zakona.

Većina rukovalaca još uvek nije razvila adekvatne mehanizme postupanja po zahtevima za ostvarivanje prava u pogledu obrade podataka o ličnosti. Preporuka je da svaki rukovalac odredi službu ili osobu koja će postupati po takvim zahtevima, posebno imajući u vidu takve tendencije u pravnoj regulativi EU, sa kojom će naše zakonodavstvo biti usklađeno.

Budući da je preduzimanje mera zaštite podataka zakonska obaveza svakog rukovaoca, preporuka je da da svaki rukovalac preduzme takve mere, kao i da donese interne akte kojima bi se bliže uredila oblast zaštite podataka.

Izvršna vlast, i nakon više od četiri godine od početka primene Zakona, nije usvojila odgovarajuće podzakonske akte u oblasti zaštite podataka o ličnosti, pre svega one koji uređuju način arhiviranja i mere zaštite naročito osetljivih podtaka (nacionalna pripadnost, veroispovest, zdravstveno stanje, seksualni život, itd.). Potrebno je izvršiti dodatni pritisak na Vladu Repubike Srbije kako bi se ovi podzakonski akti što hitnije usvojili, i pružila adekvatna zaštita naročito osetljivih podataka građana.

Imajući u vidu odluku Ustavnog suda Republike Srbije, br. 68/2012 od 18.07.2012. godine, kojom je utvrđeno da pojedine odredbe ZZPL, kojima je bilo predviđeno da se pravni osnov za obradu podataka može utvrditi i podzakonskim aktom, nisu u saglasnosti sa Ustavom, nepohodno je da rukovaoci u najskorijem roku usaglase svoju praksu sa odlukom Ustavnog suda, odnosno da ne utvrđuju osnov obrade podataka o ličnosti aktima niže pravne snage od zakona.

Građani još uvek nisu upoznati sa pravima sadržanim u ZZPL, i mogućnostima za njihovo ostvarivanje. Stoga je neophodno javnim kampanjama unaprediti svest građana o značaju zaštite privatnosti.

Pružaoci pravne pomoći (advokati, službe besplatne pravne pomoći, organizacije civilnog društva, itd.), trebalo bi dodatno da se usavršavaju u ovoj oblasti, kako bi bili osposobljeni za adekvatnu zaštitu prava građana, čime bi se sprečila zloupotreba ličnih podataka.

Organizacije civilnog društva još uvek nisu u dovoljnoj meri prepoznale značaj zaštite privatnosti u svetlu unapređenja opšteg stanja ljudskih prava u Srbiji. Stoga je potrebno dalje ojačati kapacitete ovih organizacija za praćenje i izveštavanje o postupanju rukovaoca o podacima o ličnosti, i zaštiti privatnosti, uopšte.

Donošenje novog Zakona o zaštiti podatak o ličnosti, koje najavljuje MInistrastvo pravde i državne uprave, treba da ispravi i otkloni nedostatke postojećeg zakona, pre svega da reguliše i oblast video nadzora, biometrijskih podataka, direktnog marketinga i bezbednosnih provera. Međutim, ukoliko je namera zakonodavca da unapredi zaštitu podataka o ličnosti građana Srbije, novi Zakon morao bi da sadrži i daleko jasnije i razumljivije odredbe na osnovu kojih bi rukovaoci uvideli svoje obaveze i u skladu sa njima i postupali.