Efekat krize u Ukrajini još nam nije poznat

Ukrajinska kriza još se nije ozbiljnije dotakla srpske privrede. Poremećaji koje sada osećamo deo su krize izazvane pandemijom kovid, a kako će se situacija na istoku Evrope odraziti na našu ekonomiju – to je u ovom trenutku teško i prognozirati.

Ovo je zaključak oko koga su se složili praktično svi učesnici tribine Uticaj ukrajinske krize na srpsku privredu, koja je danas održana u Uniji poslodavaca Srbije. Dobri poznavaoci situacije iz različitih oblasti delovanja smatraju da je neizvesnost ono što u ovom času najviše uznemirava sve ekonomske subjekte na ovim prostorima.

„Ukrajinska kriza se nadovezala na prethodnu kovid krizu“, rekao je Jovan Zubović, direktor Instituta ekonomskih nauka. „Podaci o inflaciji, koja je u SAD dostigla 10%, u Nemačkoj do 9, kod nas 9,1%, rezultat je pandemije, a rezultati kojima baratamo su do kraja februara ove godine. Dakle, uticaj rata u Ukrajini je nešto što tek treba da izmerimo.“

Silvija Herceg, zamenica direktora Confindustria Serbia ukazuje da se italijanske kompanije u velikom broju vraćaju iz Azije u Evropu – neke od njih u matičnu zemlju, ali mnogo nalaze prostora za poslovanje u Srbiji i regionu. Ono što ovi privrednici vide kao problem u najvećoj meri vezano je za nedostatak radne snage.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije takođe podseća da je neizvesnost najveći problem i da je u takvoj situaciji nemoguće raditi preciznije kalkulacije. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka objavljuju određene rezultate, ali sami najavljuju da će do kraja godine biti nekoliko puta revidirani. Stanić podseća da uz pozitivne makroekonomske pokazatelje imamo i snažne pritiske koji utiču na BDP. Sa jedne to je spoljnotrgovinski deficit, koji je u januaru i februaru 140% veći nego godinu dana ranije. Inflacija dovodi do pada unutrašnje tražnje, što takođe ima negativan uticaj.

Jelica Minić iz Evropskog pokreta podseća da se EU našla u velikim problemima, jer se trenutna kriza pojavljuje samo jedna u nizu koja je zadesila evropsku porodicu država. Ova zajednica je trgovinski, energetski i sirovinski veoma vezana za Rusiju, pa i za Ukrajinu. EU je postavila jedinstven odgovor i upravo se jedinstvo Evrope pojavljuje kao ključni element.

Lazar Ivanović iz CEVES-a podseća da su prekinuti i otežani lanci snabdevanja ključni pokretač inflacije u svetu. Posle kovida stvorila se neravnoteža između ponude i tražnje energenata, usled ubraznog oporavka pojedinih privreda, a istovremeno zatvorenosti sredina koje su veliki proizvođači energije.

Uz dobre pokazatelje Srbije u krizi, on ukazuje i slabe tačke, kao što je preterana fiskalna potrošnja, zbog neselektine podrške privredi i građanima tokom pandemije.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, podsetio je da Unija nastupa apolitično i pokušava da kroz zakonodastvo i inicijative umanji uticaj krize na privredu. Međutim, ne može da pobegne ni od političkih uticaja. Da nema političkih obaveza, kaže Atanacković, moglo bi se proceniti da će Srbija relativno lako izaći iz postojeće energetske krize. Međutim, uticaj politike inicira neka rešenje koja nas uvode u dodatne probleme.

Preporučene vesti

Još uvek nema komentara. Budite prvi!


Dodajte komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *