Javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara održana je juče, 20. marta u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad. Nacrt zakona predstavio je ministar Vujović sa saradnicima.

Naglasio je da je ovo poslednje predstavljanje Nacrta zakona i da je time javna rasprava završena. Ipak, primedbe i predlozi mogu se i dalje slati na kabinet@mfin.gov.rs (pri čemu je u SUBJECT potrebno naglasiti da se radi o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Nije određen krajnji rok za slanje primedbi i predloga).

Ministar je na početku rekao da je prvo izvršena analiza – popisivanje svih naknada koje privreda i građani plaćaju, i da su došli do broja 1037 – iz 15 zakona i 20 podzakonskih akata.

Ovim zakonom treba da se sredi, prema ministrovima rečima, „haos u naknadama“, pri čemu tu ne ulaze administrativne takse.

Cilj donošenja Zakona:

  • Transparentnost: jedan zakon umesto velikog broja dosadašnjih zakona koji regulišu posebne oblasti korišćenja javnih dobara, visina naknada biće utvrđena zakonom, znaće se nadležnosti i kontrola;
  • Predvidivost troškova;
  • Racionalno korišćenje javnih dobara.

Pojedinačni zakoni koji regulišu ove oblasti biće ukinuti.

Cilj je da sistem bude efikasan. Država je spremna da prihvati i određeni fiskalni gubitak, zarad ostvarenja ciljeva donošenja zakona (očuvanje prirodnih resursa i njihovo racionalno korišćenje). Nije cilj zakona da zaštiti prihod svakog lokala – lokalne samouprave.

Zakonom je predviđeno 14 vrsta naknada tj. grupa resursa po kojima će se utvrđivati naknade. To treba da dovede do katalogizacije resursa, kako bi oni bili uređeni i predstavljeni u jednoj ravni. „Ne moramo mi obavezno biti članovi nekog kluba, kao što je EU, ali ključne oblasti moramo urediti – za građane, za investitore, za državu“, rekao je ministar Vujović.

Najveći broj primedbi na Nacrt zakona stigao je za oblast zaštite životne sredine (31%), zatim za naknade za korišćenje energije i energenata (12%), vode (11%), na poljoprivredno zemljište, na telekomunikacije.

Ministar je zatim odgovarao na pitanja privrednika, koju diskusiju navodimo u nastavku:

  • PITANJE: Plastične kese – po Nacrtu zakona predviđena je mala naknada za proizvođače plastičnih kesa, a trgovci i dalje moraju da poklanjaju te kese. Da li može da se predvidi i mogućnost da trgovci naplaćuju te kese, u nekom simboličnom iznosu, jer je analiza pokazala da je to jako veliki trošak za trgovce?

MINISTAR: Možemo uvesti u Zakon da i trgovci mogu da naplaćuju kese, a da posle vidimo ko će odrediti visinu cene i način naplate.

  • PITANJE: Visina komunalne takse – Zakonom je predviđeno da taksu za isticanje firme plaćaju firme koje imaju preko 50 miliona dinara prihoda. To je dovelo do toga da se sav teret plaćanja ovih taksi prevalio na ove firme, pa one plaćaju i po nekoliko stotina hiljada dinara ove takse. Predlog – taksu za isticanje firme da plaćaju svi koji su u PDVu, time bi se teret raspodelio na više „uplatilaca“.

MINISTAR: Komunalne takse nisu predmet Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Predlog Ministarstva finansija biće da se firmarina objedini sa porezom na poslovni prostor.

  • PITANJE: Cene komunalnih usluga na lokalu – zašto privreda plaća znatno veće cene od građanstva?

MINISTAR: Ova oblast je dosta komplikovana. Jednakost cena ne postoji nigde u svetu, svuda privreda plaća više. Mi imamo sistem u kojem je sve skupo, ali se bar ne plaća…Slažem se sa Vašom percepcijom, ali iz tog sistema je jako teško izaći. Ministarstvo će predložiti formiranje FONDA ZA FINANSIRANJE INFRASTRUKTURE – u koji će se slivati sredstva i koji će gradovima onda biti ponuđen za uređenje infrastruktre. Jedan od predloga za Vojvodinu je izgradnja REGIONALNOG VODOVODA, gde bi gradovi uradili priključak na taj vodovod i onda bi svi imali čistu vodu.

 DOPUNA PITANJA: Zakonom o komunalnim delatnostima, član 25. predivđeno je da korisnici iste komunalne usluge ne mogu plaćati različite cene…

MINISTAR: Skuplje komunalne usluge za privredu ostatak su ranijeg perioda, kada je država kroz državne firme htela da utiče na povećanje realnog dohotka. Ali tada nije toliko bio zastupljen privatni biznis, koji bi rekao da raličite cene nisu u redu, da su diskriminatorske. Slažem se sa Vama da cene treba da budu iste.

  • PITANJE: Možemo li ovim zakonom da konačno znamo šta je čije i da postavimo gornje limite lokalnim samoupravama u izricanju naknada?

MINISTAR: Moramo postaviti jasne kriterijume na opštem nivou.

prezentacija-zon-mart-2018-9-slajdova