Kolika je inflacija u maju?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u maju na mesečnom nivou iznosila 1,2%, što je nešto niže od njenog ostvarenja iz prethodnog meseca. Kada je reč o međugodišnjoj inflaciji, ona je u maju iznosila 10,4%. Podsećanja radi, u aprilu međugodišnja inflacija je iznosila 9,6%.

Na mesečni rast inflacije, slično cenovnim kretanjima prethodnih meseci, najviše su uticale cene prerađene hrane, cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije i cene energenata.

Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u maju iznosio je 2,3%. Ubrzanje je u najvećoj meri vođeno snažnim rastom svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, energenata, kao i ostalih industrijskih sirovina koje imaju značajno učešće u formiranju maloprodajnih cena prerađene hrane (papirna, kartonska i plastična ambalaža, troškovi transporta). Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u maju su bile više za 13,5%.

S druge strane, cene neprerađene hrane su prvi put od početka godine u maju zabeležile mesečni pad, koji je iznosio 0,6%, vođen sezonski uobičajenim pojeftinjenjem svežeg povrća od 7,1%

Cene energenata su na mesečnom nivou u maju povećane za 2,1%. Njihovo kretanje je najvećim delom bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, čiji je rast u maju iznosio 3,7%.

Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i u maju, drugi mesec zaredom, iznosio je 1,0%, što bi moglo da ukaže na nešto snažnije prelivanje troškovnih pritisaka u odnosu na prvo tromesečje. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije jesu i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja. Pored toga, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja avgusta 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih, kao i odluka o ograničavanju cena pojedinih životnih namirnica.

Bazna inflacija u Srbiji niža je nego u većini zemalja regiona u istom režimu monetarne politike, što je razlog zbog koga smo umerenije od njih zaoštravali monetarne uslove u prethodnom periodu.

Prema projekciji Narodne banke Srbije iz majskog Izveštaja o inflaciji, s dolaskom nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da se ne ponovi prošlogodišnja suša), inflacija bi, nakon dostizanja maksimuma u junu i/ili julu,  u ostatku ove godine trebalo da ima opadajuću putanju. U granice cilja inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije.

Kreditna aktivnost

Kreditna aktivnost je ubrzana u odnosu na kraj 2021. i u martu je bila za 12,1% viša nego godinu dana ranije, a njena sektorska i namenska struktura potvrđuju da je ostala važan faktor obezbeđenja sredstava za proizvodnju i finansiranje investicija i potrošnje.

Rastu kreditne aktivnosti doprinose i očuvano finansijsko zdravlje banaka, kao i kvalitet njihove aktive, o čemu svedoči dodatno smanjeno učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na 3,4% u martu, što je gotovo najniži nivo do sada, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala od oko 20%, koji je znatno iznad regulatornog minimuma.

Bruto domaći proizvod (BDP)

Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ostao je relativno dinamičan i iznosio je 4,3%. Posmatrano s proizvodne strane, rast je u najvećoj meri rezultat veće aktivnosti u uslužnim sektorima i industriji, odnosno potrošnje i investicija, uključujući i zalihe, posmatrano s rashodne strane. S druge strane, povećan uvoz energenata, ali i opreme i repromaterijala za potrebe realizacije investicionih projekata odražava se na veći negativan doprinos neto izvoza od očekivanog, i pored toga što proizvodnja, a time i izvoz prerađivačke industrije i rudarstva nastavljaju da beleže visoke stope rasta.

Narodna banka Srbije revidirala je projekciju privrednog rasta Srbije. Prema našoj novoj projekciji rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini kretaće se u rasponu od 3,5% do 4,5%, što je za 0,5 procentnih poena niže od naših očekivanja u februaru.

Korigovana je takođe i projekcija deficita tekućeg računa za ovu godinu sa ispod 5%, koliko smo očekivali u februaru, na 6,5% bruto domaćeg proizvoda. Međutim, važno je naglasiti da je, i prema procenama Narodne banke Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, to i dalje nivo koji obezbeđuje eksternu održivost.

Preporučene vesti

Još uvek nema komentara. Budite prvi!


Dodajte komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *