Do primene člana 34. stav. 8 Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2019) ostalo je još nekoliko dana (predviđeno je da od 31. januara 2020. godine, svi proizvodi u maloprodaji moraju imati bar kod ili QR kod), a pitanja poslodavaca je sve više.
Zakon o trgovini je počeo da se primenjuje pre šest meseci, a za početak primene ove odredbe je ostavljen prelazni period od šest meseci kako bi proizvođači, odnosno trgovci mogli da se pripreme za ovu novinu. Ako je suditi po broju pitanja koja svakodnevno pristižu, možda je ovaj rok za početak primene člana 34. Stav 8 Zakona o trgovini trebalo produžiti jer postoje brojne nedoumice oko njegove primene.
Pitanja koja nam pristižu se odnose na deklarisanje i primenu mašinski čitljivih oznaka,bar koda ili QR koda u pekarama, poslastičarnicama, radnjama koje prodaju sveže voće i povrće, pijacama, ali nam se javljaju i proizvođači kako bi se informisali. Najčešća pitanja su:
- Da li se deklarisanje bar-kodom odnosi na pekare i kako primeniti bar-kod u pekarama?
- Kako obeleziti bar kodom hleb, peciva i ostale pekarske proizvode?
- Da li se bar-kod označavanje odnosi i na “piljare” tj. na prodaju svežeg voća i povrća, na rinfuznu robu i kako se primenjuje?
- Da li se bar -kodom označava roba na pijacama?
- Šta je potrebno da bi vlasnik radnje koja se bavi proizvodnjom dobio bar-kod ili QR kod ?
- Sta se desava sa robom u maloprodajnom objektu koja nema bar kod, koja stoji od ranije u radnji?
- Kako obeleziti bar kodom na primer u ugostiteljskim objektima spremljena jela i da li se ona deklarišu na taj način?
- Da li bar kodovi vaze za robu u veleprodaji?
Uz stalne konsultacije sa načelnikom Sektora za trgovinu, usluge i politiku konkurencije, Željkom Rakićem pokušali smo da poslodavcima damo odgovore na njihova pitanja. Član 34. stav 8 Zakona o trgovini se odnosi na sve proizvode u maloprodaji što uključuje i pekarske proizvode, ali i prodaju voća i povrća kao i rinfuzne robe koji moraju imati bar kod ili QR kod, takođe proizvođač je dužan da svoju robu označi deklaracijom u skladu sa zakonom, ali sankcije za nepropisno deklarisanje i izostanak bar koda ili drugog mašinski čitljivog koda će snositi prodavac. Primena mašinski čitljive oznake, bar-koda ili QR koda u pekarama ili na mestima gde se prodaje voće i povrće podrazumeva oznaku pored mesta na kom se roba nalazi ili u katalogu robe, što je ranije bila obaveza prodavca koja je reč o deklaraciji. Ovo nam dalje otvara pitanje obeležavanja robe mašinski čitljivim oznakama i na pijacama i kako će prodavci snalaziti sa pribavljanjem bar-koda ili QR koda? Obaveza će se odnositi i na zanatlije, konkretno na zlatare koji su nam se takođe obatili sa pitanjem.
Obaveza obeležavanja proizvoda mašinski čitljivim kodom se ne odnosi na ugostiteljske objekte, odnosno pripremljene hrane u ugostiteljskim objektima ili na primer sladoleda u poslastičarnicama, ali ako se u sklopu takvih objekata prodaju upakovani kolači i torte, onda ovi proizvodi na pakovanju moraju imati bar-kod ili QR kod.
Globalni broj trgovinske jedinice (Global Trade Item Number – GTIN) koristi se za jedinstvenu identifikaciju trgovinskih jedinica. Da biste dobili međunarodni GS1 kompanijski prefiks za vaše preduzeće (bar-kod) potrebno je između ostalog i da uplatite godišnju članarinu i pristupnu članarinu po profakturi koju ćete dobiti od GS1 Srbija p.u. Detaljnije informacije možete videti na linku
Ukoliko želite da dobijete besplatno mašinski čitljivu oznaku, tada ćete se opredeliti za QR kod koji predstavlja matrični kod, ili dvodimenzionalni bar-kod. Informacije kako se besplatno može kreirati sopstveni QR kod mogu se dobiti na linku
Obzirom na veliki broj pitanja i nedoumica koje u ovom trenutku imaju poslodavci, obratićemo se resornom ministarstvu sa molbom da organizujemo savetovanje na kom bi bilo omogućeno da se dobiju odgovori na sva sporna pitanja.
No comment yet, add your voice below!