Privredi smanjenje opterećenja i povećanje neoporezivog dela zarade,minimalna zarada 35.012 dinara

Na 106. sednici Socijalno-ekonomskog saveta nije postignut dogovor o minimalnoj ceni rada, iako su socijalni partneri pokazali prilično visok stepen odobravanja i, po rečima predsedavajućeg Miloša Nenezića, bili su najpribližniji u stavovima u poslednjih desetak godina.

To znači da je na potezu Vlada Srbije, a premijerka Ana Brnabić, koja je učestvovala na sednici SES-a, posle sastanka je najavila da će od 1. januara 2022. godine minimalna zarada iznositi 35.012 dinara.

„Sa ovim povećanjem dolazimo do toga da minimalna zarada pokriva 89% minimalne potrošačke korpe“, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. „To znači da smo uspeli da izvršimo fiskalnu konsolidaciju, da pokrenemo reforme koje su dovele strane direktne investicije, a da istovremeno u kontinuitetu povećavamo minimalnu cenu rada. Mi želimo da zadržimo trend rasta, tako da od 2024. godine minimalna zarada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom. Takav trend istovremeno bi značio da smo u periodu 2016-2024. duplirali minimalnu cenu rada“.

Po objašnjenju ministra finansija Siniše Malog, Vladin predlog je da u 2022. godini minimalna cena rada poraste 9,4%, ali ono što on smatra veoma važnim, to je istovremeno povećanje neporezivog dela dohotka sa 18.300 na 19.300 dinara. Vlada predlaže i da opterećenja na teret poslodavca za penziono i invalidsko osiguranje budu smanjena za 0,5%.

„U 2017. godini imali smo opterećenje za privredu od 64%, a iduće godine ono će iznositi 61%. To je smanjenje koje direktno vodi ka otvaranju novih radnih mesta“, izjavio je ministar Mali.

„Sa predloženim povećanjem i olakšicama za preduzeća Vlada Republike Srbije pokazuje odgovornost prema građanima i privredi“, izjavio je posle sednice predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić. „Za tri godine neoporezivi deo zarade povećan je za 4.300 dinara što predstavlja benefit za sve privredne subjekte u Republici Srbiji.

Ono na čemu će Unija insistirati, to je da se radi na daljem poboljšanju poslovnog ambijenta i uslova za poslovanje u našoj zemlji. Potrebno je da socijalni partneri, i sindikat i poslodavci, budu uključeni još u fazi donošenja zakona, jer bi se time preventivno sprečile moguće nesuglasice u njihovoj primeni. Nužno je takođe da se kroz sistem obrazovanja dobijaju kadrovi kakvi su potrebni privredi i društvu i to bi doprinelo povećanju zapošljavanja, a smanjenju odliva radne snage. Takođe insisitramo na smanjenju birokratskih procedura, jer su one ozbiljna kočnica za rad ne samo privrede, već i društva u celini.“

Po rečima predstavnika sindikata, Ljubisava Orbovića iz Saveza samostalnih sindikata i Zorana Stojiljkovića iz Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, predlog Vlade nije prihvatljiv, jer ne ispunjava ranije obećanje da će minimalna zarada biti izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Povećanje od 9,4% predstavlja značajan rast. Mi imamo povećanje minimalne zarade za 52% tokom četiri godine, međutim, to ne zadovoljava naše zahteve jer je minimalna zarada i dalje nešto ispod 90% potrošačke korpe“, rekao je Orbović.

Preporučene vesti

Još uvek nema komentara. Budite prvi!


Dodajte komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *