Stručna praksa u zemljama Evropske unije

Unija poslodavaca Srbije

U Evropi postoje dve vrste angažmana koja pružaju mogućnost mladima da steknu radno iskustvo i da se stručno osposobe  za određeni posao.

Apprenticeship  postoji u nekim državama EU. To je dualni sistem stručnog obrazovanja koji se realizuje i u obrazovnim institucijama i na radnom mestu u nekoj firmi, a podrazumeva zasnivanje radnog odnosa putem  potpisivanja posebnog ugovora o radu. Svrha ovakve prakse  jeste da se mladi stručno osposobe i da za to dobiju određenu kvalifikaciju. U Evropi je većinom zastupljena u zanimanjima koja zahtevaju srednje obrazovanje.

Naredni oblik radnog angažmana koji ne podrazumeva zasnivanje radnog odnosa putem ugovora o radu, zove se Traineeship. Kroz ovaj program, mladi ljudi imaju priliku da se stručno osposobe za određeni posao  i tako steknu radno iskustvo koje će im pomoći da što pre dođu do zaposlenja i postanu konkurentni na tržištu rada. Reguliše se ugovorom o stručnom osposobljavanju.

U okviru samog Traineeship-a postoji sledeća podela:

  • Evropski fakulteti stvaraju partnerstva sa raznim institucijama i kompanijama kako bi omogućili studentima da stečeno znanje primene u praksi. Ovakvi programi mogu biti obavezni ili opcioni, a ukoliko je radni angažman zakonski regulisan, onda je to najčešće uređeno Zakonom o visokom obrazovanju. Iako nema regulative koja eksplicitno određuje prava i obaveze mladih i poslodavaca, ovi angažmani spadaju u red onih najbezbednijih gde je narušavanje prava mladih na najmanjem nivou.
  • Zatim, u Evropi postoji praksa da velike kompanije otvaraju posebne pozicije za mlade koji žele da se stručno osposobe u određenim oblastima. Ne postoji zakonski okvir koji reguliše ovakav vid obuke, pa ovi radni angažmani neretko beleže zloupotrebe od strane poslodavaca.
  • U svim EU zemljama postoje određene profesije za koje je zakonom predviđeno odrađivanje obuke, a to su: pravo, arhitektura, profesorski/učiteljski poziv, računovodstvo i sl. Obuka je preduslov za dobijanje licence za bavljenje ovim profesijama. Angažmani ovog tipa su obično dobro regulisani posebnim zakonima, međutim problem se može javiti u lošoj primeni regulative što direktno vodi vidu ekspolaticije mladih kao jeftine radne snage
  • Postoje programi koji su kreirani tako da podstiču radnu mobilnost između zemalja, kao što su Leonardo da Vinči i Erasmus, ali postoje i studentska udruženja (AIESEC) koja mladima pružaju mogućnost da neka prva radna iskustva steknu u inostranstvu.
  • Kao poslednje, izdvajamo još jedan program prakse koji je regulisan posebnim zakonima, a sprovode ga države kada realizuju svoje aktivne mere zapošljavanja. U tom slučaju država je ponovo posrednik između poslodavaca i mladih, a obim prava koja mladi imaju ralikuje se od zemlje do zemlje.

Istraživanja pokazuju da trećina zainteresovanih do stručne prakse dolazi tako što aplicira u određenim organizacijama/firmama/ustanovama, četvrtina praksu nađe preko interneta, a najmenji broj njih do angažmana dođe kroz program vlade svoje zemlje.

 

 

Preporučene vesti

Još uvek nema komentara. Budite prvi!


Dodajte komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *