Strukturni problemi srpske energetike došli na naplatu

Analiza Fiskalnog saveta Srbije

Nagomilani problemi u srpskoj energetici trenutno predstavljaju ubedljivo najveći izazov za Vladu i ekonomsku politiku zemlje. Srbija je nespremno dočekala globalnu energetsku krizu koja se razbuktala prošle godine. Decenijama zapušteni problemi u domaćoj energetici došli su na naplatu i višestruko povećali cenu koju zemlja sada plaća zbog nepovoljnih međunarodnih okolnosti. Ti problemi najodgovorniji su za to što su EPS i Srbijagas u protekloj grejnoj sezoni zajedno napravili ogromne gubitke od oko 1 mlrd evra (2% BDP-a), pri čemu je približno polovina tog minusa već pala na teret svih građana Srbije.

Otklanjanje duboko ukorenjenih energetskih problema zemlje zahteva radikalne promene u upravljanju važnim resursima društva. Prema navodima Fiskalnog saveta izvor problema u energetskom sektoru leži u fundamentalno pogrešnom načinu na koji se u Srbiji upravlja najvažnijim resursima društva. Otuda je izlaz iz ove teške situacije moguć samo uz suštinski zaokret u vođenju energetske, ekonomske i socijalne politike – dakle, uz preispitivanje čitavog sistema i zatim njegovo postavljanje na zdrave temelje.

Da bi to uopšte bilo moguće potrebno je ispuniti dva važna preduslova. Prvo, neophodno je obezbediti stručno i profesionalno upravljanje u EPS-u i Srbijagasu i takvom rukovodstvu dati punu slobodu i jasnu političku podršku da se napokon sprovedu sve reforme koje se godinama odlažu.

Drugo, da bi energetska preduzeća imala dovoljno sredstava da investiraju mora se naplaćivati ekonomska cena energenata svima, koliko oni stvarno koštaju. To je presudno za njihovo održivo poslovanje, ali je istovremeno i jedini put ka racionalnijoj upotrebi energije u zemlji. Defakto to zahteva napuštanje dosadašnje prakse da država socijalnu politiku vodi preko nerealno niskih cena struje i gasa za sve potrošače, ali to traži i reformu sistema socijalne zaštite kako bi se materijalno najranjivije grupe maksimalno zaštitile od ekonomski opravdanog povećanja energetskih troškova.


Loše poslovanje EPS-a trenutno je gorući fiskalni rizik i biće sve veća opasnost za javne finansije ako se ubrzo ne preokrene. Dugogodišnje loše upravljanje EPS-om dovelo je do toga da ovo preduzeće više ne može da proizvede dovoljno električne energije za potrebe domaćeg tržišta i taj manjak već neko vreme se nadoknađuje uvozom. Ovaj strukturni problem EPS-a prošle zime se poklopio s periodom rekordno visokih berzanskih cena struje u Evropi, što je preduzeće gurnulo u ogromne gubitke.

Struja je zimus kupovana na berzama po cenama od preko 200 evra po megavat-času i prodavana na domaćem tržištu višestruko jeftinije, zbog čega je EPS za šest meseci grejne sezone 2021/2022. napravio minus od skoro 500 mln evra. Ovu „rupu“ u svojim bilansima EPS je sam zakrpio, najvećim delom zadužujući se kod banaka za oko 400 mln evra, čime je dug preduzeća naglo skočio za 40%. Međutim, EPS ni sledeće zime neće moći da ponudi dovoljno struje za potrebe srpskog tržišta i moraće da je nabavlja na evropskim berzama po cenama koje će ostati veoma visoke.

Ukoliko se ništa ne preduzme, računice Fiskalnog saveta pokazuju da bi EPS ponovo napravio sličan gubitak kao tokom prošle grejne sezone, reda veličine 400-450 mln evra.


Analize Fiskalnog saveta pokazuju da bi povećanje cene električne energije trebalo da bude u rasponu od 15-20%. Najvažnija prihodna mera za finansijsku stabilizaciju i oporavak EPS-a u kratkom roku je povećanje cene struje koju plaćaju privreda i domaćinstva. Kratkoročno, ova mera je nužna da bi se zaustavili veliki gubici i neodrživo zaduživanje EPS-a, a u dužem roku mora da obezbedi potrebna sredstva za investicije u proizvodne kapacitete, zaštitu životne sredine i energetsku tranziciju.
Detaljniju analizu Fiskalnog saveta o strukturnim problemima srpske energetike u svetlu globalne krize možete pročitati na sajtu Fiskalnog saveta.

Preporučene vesti

Još uvek nema komentara. Budite prvi!


Dodajte komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *