U okviru projekta „Jači socijalni dijalog u zemljama Zapadnog Balkana“ u Tirani je održana Škola socijalnog dijaloga u kojoj su učestvovale poslodavačke organizacije iz Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. Fokus je bio na nezaposlenosti mladih i neformalnoj ekonomiji, o kojim temama je predstavnik/ca svake organizacije predstavio/la situaciju u zemlji iz koje dolazi.

Što se tiče nezaposlenosti mladih sutuacija u zemljama u okruženju je gotovo identična. Kao glavni razlozi visokog procenta nezaposlenih mladih, (prosek od 22-27% u zavisnosti od zemlje), su navedeni loš obrazovni sistem, (nepostojanje strukturnih reformi), neuskladjenost potreba privrede sa obrazovnim sistemom, inertnost samih mladih na tržištu rada kao i nezainteresovanost za odredjena zanimanja. Kao problem visokog procenta nezaposlenosti mladih navedena je okolnost o postojanju velikog broja privatnih fakulteta na kojima mladi, pored diploma, ne dobijaju adekvatno znanje kako bi se odmah uključili na tržište rada.

Predstavnik poslodavačke organizacije iz Republike Srpske je naveo da u Republici Srpskoj postoji potreba za zapošljavanjem 1000 vozača i 250 automehaničara i električara, ali da te poslove mladi neće da rade. Prisutnima se obratila direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Tirane, koja je navela da je u Albaniji 27% mladih nezaposleno, kao i da NSZ ima brojne programe edukacije i prakse za mlade kao i olakšice za poslodavce kako bi podstakli i olakšali zapošljavanje ove kategorije stanovništva. Dodala je da je situacija u Albaniji ista kao i u ostalim zemljama a vezano za neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada i istakla da je kod njih veoma rasprostranjeno zanimanje frizer i šminker, dok su u deficitu zanimanja mehaničari itd.

Što se tiče neformalne ekonomije situacija je maltene identična u svim zemljama. Neformalna ekonomija je održiva zbog konkurentskih cena koje su posledica izbegavanja plaćanja poreza kao i zbog optimalizacije veličine preduzeća (najčešće zastupljena u mikropreduzećima). Kao osnovni razlozi neformalne ekonomije su navedeni visoki troškovi pokretanja biznisa,rigidni radnopravni propisi,neefikasnost poreskog sistema i korupcija, kao i neefikasne institucije, (sistem kontrole i sankcionisanja), i navedeno da ekonomski rast sam po sebi ne znači smanjenje neformalne ekonomije. U periodu krize neformalna ekonomija raste u zemljama OECD, i zemlje sa najvećim udelom neformalne ekonomije u odnosu na BDP u 2010. godini, su Bugarska (31,9%), Rumunija (30,9%) i Meksiko (30%), a zemlje sa najmanjim udelom neformalne ekonomije u nacionalnom BDP su Švajcarska (8%), SAD (9,1%) i Luksemburg (9,6%). Kako bi došlo do uspešne politike smanjenja neformalne ekonomije ona bi morala da obuhvati kako mere koje stimulišu poslodavce da u što većoj meri formalizuju zapošljavanje tako i mere koje prinuđuju poslodavce da formalno zapošljavaju uz jasno definisanje kazni. Mere koje bi morale biti preduzete da bi se smanjila neformalna ekonomija su: 1. Institucionalne mere 2. Mere u oblasti fiskalnog sistema („ako hoćete da povećate prihodesmanjite poreze“) 3. Mere u oblasti inspekcijskih službi 4. Mere u oblasti zapošljavanja