Godina 2012.

Rešeno

Problem

O lošem tehnološkom stanju privrede Republike Srbije govori podatak da je tehnologija domaćih proizvođača stara u proseku 29,5 godina, te da kao takva, uz proizvodne komplekse Albanije, Makedonije, Moldavije i Bosne i Hercegovine, spada u najstarije u Evropi. Takvo stanje srpske privrede zahteva hitnu reakciju države kojoj prioritet nacionalne ekonomske politike u narednim godinama mora biti stimulacija i porast proizvodnje i smanjenje izvoza sirovina i poluproizvoda u korist izvoza gotovih proizvoda proizvedenih

modernom tehnologijom koja odgovara svetskim standardima. Prema istraživanjima i procenama Unije poslodavaca Srbije, našoj zemlji je godišnje potrebno 1.500 do 2.000 novih malih i srednjih proizvodnih preduzeća sa modernim tehnologijama, evropskim i svetskim standardima, edukovanom radnom snagom i podrškom države, kako bi do 2018. godine BDP Srbije bio uvećan za 50 do 60 procenata. Unija poslodavaca Srbije smatra da ovo treba da bude državni prioritet, jer je jaka privreda jedini uspešan recept za razvijenu i modernu državu koja može da podmiri iz godine u godinu narastajuće socijalne zahteve i potrebe zbog povećanja broja penzionera, primalaca socijalne pomoći i pola miliona ljudi ispod granice siromaštva.

Vlada Republike Srbije ima i obavezu da u situaciji kada će se od 2014. godine, na osnovu Prelaznog trgovinskog sporazuma potpisanog sa Evropskom unijom, trgovina sa zemljama EU obavljati bez carina, omogući domaćim proizvođačima da obnove svoje proizvodne pogone i kupovinom novih mašina, opreme i visokotehnoloških alata, izdrže konkurenciju iz Evropske unije. U suprotnom preti opasnost da domaća privreda izgubi bitku sa jakom konkurencijom iz EU.

Aktivnosti

Unija poslodavaca Srbije je podnela inicijativu Ministarstvu privrede i finansija da se sva preduzeća koja uvoze mašine, opremu i visokotehnološke alate, namenjene modernizaciji i višoj efikasnosti proizvodnih procesa, u potpunosti oslobode plaćanja carine, pod uslovom da se sve nove mašine, oprema i visokotehnološki alati ne smeju otuđiti minimum tri godine. Onim proizvođačima koji ne budu ispoštovali tu obavezu, treba odrediti da državi plate pun iznos carine sa pripadajućom kamatom od dana uvoza. Kontrolu bi vršila finansijska inspekcija pregledom stanja osnovnih sredstava u preduzećima, a Uprava carina prosleđivala bi Poreskoj upravi spisak uvezenih mašina, oprema i VT alata koje su uvoznici prijavili da su namenjeni za proizvodnju. Na taj način bi bile onemogućene zloupotrebe.

Ishod

Vlada RS je decembra 2012. godine usvojila Odluku o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine. Tom odlukom utvrđuje se roba (oprema) na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, kao i rokovi i uslovi za ostvarivanje prava za oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina. Odluka se primenjuje od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, što omogućava privredi da još godinu dana uživa povlastice prilikom uvoza opreme. Kako bi se uvažile primedbe Evropske komisije, ova odluka se razlikuje od prethodno važeće Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine po tome što je nova oprema u tački 2. opredeljena po tarifnim oznakama (tarifne oznake su pobrojane u „Službenom glasniku RS“ broj 124/12 u sklopu Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine), čime se preciznije utvrđuje roba za koju ova povlastica važi i na taj način postiže veća pravna sigurnost.

Ukoliko se roba otuđi, da drugom na upotrebu ili koristi u druge svrhe pre isteka roka od tri godine, na tu opremu plaćaju se uvozne dažbine, a njihova visina se obračunava prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja zahteva za obračun i plaćanje uvoznih dažbina, odnosno na dan donošenja rešenja o naplati uvoznih dažbina ako nije podnet zahtev za obračun i plaćanje uvoznih dažbina.