Povećanje minimalne cene rada u 2023. godini, za poslodavce će biti apsorbovano kroz smanjenje izdataka za PIO i povećanje neoporezivog dela dohotka.
Ministarstvo finansija Republike Srbije predložilo je da minimalna cena rada u 2023. godini bude povećana za 14,3% odnosno sa 201,22 dinara na 230,00 dinara po radnom satu. To znači da će minimalna mesečna zarada za prosečna 174 radna sata sa 35.012.28 dinara biti povećana na 40.020 dinara.
Istovremeno, ovo povećanje biće praćeno rasterećenjem privrede kroz povećanje neoporezivog dela zarade sa 19.300 na 21.712 dinara, kao i smanjenjem doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca za 1%.
Povećanjem minimalne cene rada za 14,3% ukupni fond plata povećaće se 41 milijardu dinara godišnje (odnosno oko 350 miliona evra). Međutim, imajući u vidu kretanja na globalnom tržištu i krizu koja je zahvatila sve nacionalne ekonomije, država Srbije je odlučila da na sebe praktično preuzme teret povećanja minimalne cene rada, a kroz povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenjem doprinosa za PIO na teret poslodavca. Uključujući i umanjenje koje stupa na snagu 1. januara 2023. ukupna opterećenja na zarade smanjena su sa 64% koliko su iznosila u 2017. godini, na 59,4% koliko će biti u 2023. što je za 1,9% manje nego u 2022. godini.
Odluku o visini minimalne cene rada doneće Vlada Republike Srbije do 15. septembra, pošto na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta socijalni partneri nisu postigli saglasnost.
„Ovaj predlog predstavlja korak dalje u ojačavanju životnog standarda najugroženijih kategorija zaposlenih ali i pomoć u održavanju poslovanja većeg dela preduzeća, odnosno privrede u celini“, izjavio je Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca. „Razumemo zahtev sindikata da minimalna zarada već sada dostigne minimalnu potrošačku korpu, ali znamo i da se srpska privreda poslednjih godina suočila sa više situacija koje su negativno delovale počevši od pandemije kovida, preko sukoba u Ukrajini, nedostatka sirovina, gubitaka tržišta i energetske krize čemu nažalost očigledno nije još uvek kraj.“
Zahvaljujući razumevanju države, koja se odrekla dela svojih prihoda, uz sve ostale mere pomoći koje nama poslodavcima pruža sa ogromnim razumevanjem dosta lakše prolazimo kroz ova turbulentna vremena. Nadamo se da ćemo i dalje imati puno razumevanje od strane Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u održavanju i poboljšanju privrednog ambijenta.
Povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje doprinosa za PIO na teret poslodavca predstavlja značajnu olakšicu za preduzeća. Na primer, ako preduzeće zapošljava 500 radnika, sa prosečnom bruto platom od 102.523 dinara (koliko je iznosila u junu ove godine), na godišnjem nivou uštedeće 7.598.580,00 dinara.
Kao što znamo 2015. godine, on je iznosio svega 11.433 dinara, a sa ovim povećanjem na 21.712 dinara biće to ukupan rast od 52,65% što predstavlja nesumnjiv uspeh svih nas koji se borimo za bolji privredni ambijent. Takođe, u poslednjih nekoliko godina na insistriranje Unije poslodavaca Srbije deo koji su poslodavci plaćali na ime poreza i doprinosa smanjen je za 2,25%.
No comment yet, add your voice below!