Godina 2012.

Rešeno

Problem

Postojeći zakonodavni okvir (Zakon o radu koji je donet 2005. godine) kojim su regulisani radni odnosi u RS, otežava funkcionisanje privrednih subjekata i ugrožava poslovni ambijent u RS.

Reforma radnih odnosa iz 2005. godine, nije donela slobodne, ugovorne radne odnose između zaposlenih i poslodavaca, već je u osnovi imitirala regulaciju, u to vreme uobičajenu u EU – što znači mnoga rešenja koja donose nefleksibilnost radnih odnosa i tržišta rada. Osnovna ideja ove regulacije radnih odnosa je zažštita zaposlenih od rizika koje ekonomski život neminovno donosi, odnosno prebacivanje tih rizika isključivo na pslodavca, sa svim finansijskim i ostalim posledicama. Osnovne odlike su znatna zaštita zaposlenih, visoka formalizovanost i složenost procedura radnih odnosa, zakonski nametnuta važna uloga sindikata, produženje važnosti starog Opšteg kolektivnog ugovora, donetog u predreformsko vreme, a koji je izrazito proširivao prava i zaštitu zaposlenih, i slično. Sve navedeno, kao i opšta finansijska kriza, znatno je uticalo na otežan ekonomski oporavak domaće privrede, čiji je cilj kontinuirani privrdni rast i razvoj.

Ključne zamerke, dakle, odnose se na nefleksibilnost većine odredaba i visoku formalizovanost, prenormiranost, nepreciznost i postojanje pravnih praznina, sistem radnih odnosa koji destimuliše zapošljavanje novih radnika (pa tako trenutno zaposleni bivaju favorizovani na račun budućih zaposlenih), podsticanje nepoštovanja zakona. Takođe, slabosti radnog prava u RS su i te da vodi nestandardnim oblicima radnog angažmana, podstiče sivu ekonomiju i dovodi do konflikata kod poslodavca.

Aktivnosti

Unija poslodavaca Srbije krajem 2012. godine podnela je inicijativu i učestvovala u radnoj grupi koja je radila na na izmenama i dopunama Zakona o radu. Opšti predlozi izmena ticali su se:

  • učešća zaposlenog u dobiti,
  • obaveza zaposlenih,
  • ugovora o radu,
  • probnog rada,
  • rada na određeno vreme i prekovremenog rada,
  • rasporeda i preraspodele radnog vremena,
  • smenskog rada,
  • odmora u toku dnevnog rada,
  • godišnjeg odmora, plaćenog i porodiljskog odsustva,
  • privremene sprečenosti za rad,
  • zarade, naknade zarade i drugih primanja iz radnog odnosa,
  • evidencije zarade,
  • prava zaposlenih kod promene poslodavaca,
  • otpremnie,
  • privremenog udaljenja sa rada,
  • izmena ugovornih uslova rada,
  • upućivanja na rad kod drugog poslodavca,
  • prestanka radnog odnosa,
  • posebne zaštite od otkaza ugovora o radu i
  • kolektivnog pregovaranja.

Ishod

Zakon o radu je donet 2014. godine a primena je počela  od 1. januara 2015. godine, osim odredbe o dodatnom stažu za majke koja će se primenjivati od 1. januara 2032. godine.

Novine u Zakonu o radu su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4% po godini rada, važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca. Prediviđa se i da poslodavac pre otkaza o radu, mora da opomene radnika i da mu da uputstva kako da obavlja posao, ali i da mu ponudi neko drugo radno mesto u preduzeću. Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26%, ali ne i za smenski rad.

Nova rešenja predviđaju i gubljenje prava na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana. Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca. Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60%  osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca. Smanjene su i otpremnine za odlazak u penziju i iznosiće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog.

Novine su i da radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a može da se produži i do tri godine. Očekuje se da će ova mera pospešiti zapošljavanje, s obzirom na nezaposlenost u zemlji i broj radnika koji rade na crno.

Izmenama zakona, zaposleni dobija pravo na korišćenje godišnjeg odmora već nakon mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci.

Nova rešenje štite prava trudnica, ali su ta prava proširena i na dojilje i sprečavaju poslodavca da ih proglasi viškom. Prvi put se zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.

Unije poslodavaca Srbije generalno zadovoljna donetim izmenama Zakona o radu.