Brojni novinski natpisi reklamiraju dobro plaćene poslove u inostranstvu. Da li ste znali da u Srbiji ima posla za sve one koji žele da rade? Unija poslodavaca Srbije je u sklopu projekta “Praksa moja šansa” organizovala okrugli sto gde su poslodavci ponudili i stručnu praksu, a i posao za sve mlade koji žele da rade. Problem je u tome što se mladi pre odlučuju da sede kod kuće i čekaju džeparac, jer “bolje je da  sedim nego da radim za male pare”, o čemu svedoči i stopa neaktivnosti mladih na tržištu rada od 70,8%.

Danas mlade ne zanima da se bave grafičkom strukom ili da budu stolari. Nisu zainteresovani ni da rade kao krojači, šivaci, električari, bravari, tehnički crtači….”sve mi nudi samo zanat ne”. Sve je teže poslodavcima da dođu i do inženjera, a i kada ih zaposle ništa manji problem nije pronaći one mlade koji dobro poznaju softverske alate i koji bi tehnički podržali njihov rad.

Ali zato nemamo dovoljno kancelarijskih stolica koje bi našim mladima trebale za posao koji oni žele. Vođeni  pričama da se uspešna karijera pravi daleko od ovog našeg podneblja, maštaju o budućnosti koja ih čeka u belom svetu na poslovima koji samo njih čekaju i koji su plaćeni deset puta više nego u Srbiji. I dok tako dani prolaze odjednom imaju blizu trideset godina i nemaju ni dana radnog iskustva.

Na okruglom stolu koji smo organizovali imali smo priliku da  čujemo koliko je važno još tokom obrazovanja potražiti praksu kod poslodavca i steći praktična znanja. Ovo je posebno  važno ako se mladi već i odlučuju za škole i fakultete koji ne spadaju u kategoriju onih koji obrazuju deficitarni kadar, da obezbede praksu kod poslodavca, jer samo praktično iskustvo će im omogućiti da u maloj ponudi poslova imaju prednost u odnosu na druge. Ponuda takvih poslova je mala, a tražnja velika o čemu svedoči i visoka nezaposlenost mladih. U ovom slučaju kada je tražnja je ogromna, jedino što će mlade izdvojiti od drugih je iskustvo, jer  niko nije pošteđen pitanja poslodavca “Šta znaš da radis?”

Imajući u vidu značaj organizovanja prakse u kompanijama i u želji da podržimo poslodavce i omogućimo im da dobiju stručni kadar na našem sajtu smo otvorili Berzu prsksi. Svi poslodavci mogu potpuno besplatno oglasiti poziv za mlade. Cilj nam je da podstaknemo i uključimo što veći broj poslodavaca, ali ni to nije bez problema. Zakonski okvir nije precizno definisao praksu. Brojna pitanja se postavljaju oko vrste ugovora koji se sklapaju, oko ogromne razlike u porezima i doprinosima na ugovore sa naknadom ili ugovore bez naknade. Zar zakon ne treba da bude potpuno jasan i da ga svi razumeju isto? Zašto zakon nije stimulativan kada postoji mogućnost da poslodavci plate praktikante, ali i da plate pristojne poreze i doprinose? Na taj način svi imaju korist. Poslodavci legalno kroz sklopljen ugovor plaćaju praktikanta i motivišu ga da nastavi da se obučava u njihovoj kompaniji. Mladi stiču radno iskustvo. Država ubira porez. Ali, sve dok ugovor bez naknade za praktikanta podrazumeva 6% poreza i doprinosa na teret poslodavaca, a  ugovor sa naknadom 36,3%  taj film nećemo gledati.