Konferencija o primerima dobre prakse u mirnom rešavanju radnih sporova

Razmena primera dobre prakse u mirnom rešavanju radnih sporova bila je tema međunarodne konferencije koja je održana u petak, 8. jula u Palati Srbija. Konferencijom je završen projekat Zajednički poduhvati socijalnih partnera za povećanje vidljivosti instituta mirnog rešavanja radnih sporova, u čijoj realizaciji su učestovali Udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju, uz finansijsku podršku Olof Palme International Center, a u partnerstvu sa Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“Savezom samostalnih sindikata Srbije, Unijom poslodavaca Srbije i uz podršku Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Današnjoj konferenciji su pored partnera na projektu učestvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, eksperti iz nevladinog sektora, kao i izaslanici međunarodnih organizacija koje se bave ovom tematikom.

Rezultate projekta „Zajednički poduhvati socijalnih partnera za povećanje vidljivosti instituta mirnog rešavanja radnih sporova“ predstavila je Milena Šošić, projektna koordinatorka Inicijative za razvoj i saradnju. Iznela je podatak da je za poslednje tri godine pred Vrhovnim sud stigao 14.561 radni spor, a rešeno je 12.453. Ovo istraživanje pokazuje da jako malo zaposlenih i poslodavaca zna kako da pokrene i šta može da očekuje od procesa mirenja. Među preporukama projekta je povećanje vidljivosti Agencije za mirno rešavanje sporova, pitanje opšte nadležnosti, kao i pitanje praćenja arbitražnih rešenja. Uočeno je da ne postoji učešće pomiritelja u kolektivnom pregovaranju, iako bi bilo veoma korisno, a podržano je i važećim zakonskim rešenjima.

Jedinstven zaključak svih učesnika je da je napravljen veliki pomak u rešavanju sporova mimo i pre suda, ali i da postoji veliki prostor za širenje ideje o mirenju i arbitraži kao alternativnim putevima u sporovima zaposlenih i poslodavaca.

Po rečima Miodraga Nedeljkovića, direktora Inicijative za razvoj i saradnju, institut mirnog rešavanja stekao je mesto koje zaslužuje i to se vidi u broju učesnika na ovakvoj konferenciji koja iz godine u godinu privlači sve veći broj aktera.

Po zakonu radni sporovi treba da traju do 6 meseci, ali u praksi to nije slučaj, upozorio je Danilo Milić, koordinator Međunarodnog centra Olaf Palme za Srbiju. Situacija je izazovna jer u socijalnom dijalogu svaki korak napravljen je posle teških pregovora i to se odražava i na pojedinačne odnose zaposlenih i poslodavaca.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja planira jačanje zakonskog okvira, odnosno uloge koju mirno rešavanje ima u važećem zakonodavstvu, izneo je državni sekretar Mirko Janjić. On smatra da je potrebno jačanje svesti javnosti o prednostima mirenja i arbitraže, jer višegodišnji procesi pred sudom nisu u interesu nijedne od tri strane: ni radnika, ni poslodavaca, ni države, jer često troškovi padaju na teret budžeta, odnosno poreskih obveznika Srbije.

Unija poslodavaca Srbije u potpunosti podržava instituciju mirnog rešavanja sporova, rekla je Vesna Kovačević Stanković, zamenica direktora Trayal korporacije, učestvujući na panelu Socijalni dijalog i mirno rešavanje radnih sporova. Ovi sporovi pred sudom često traju i pet puta više nego što je zakonom propisano, što obesmišljava i sam uspeh u sporu. Ona je istakla važnost pravovremenog informisanja sindikata, čiji predstavnici, kada imaju punu informaciju o događajima, najčešće predstavljaju konstruktivnog učesnika i daju podršku planiranim koracima.

Po rečima Nebojše Atanackovića, počasnog predsednika Unije, praksa je pokazala da su neka zakonska rešenja zastarela i da ih treba menjati. Saradnja sindikata i Unije često je vrlo uspešna, u okviru Socijalno-ekonomskog saveta postižu se dogovori, ali u kasnijoj proceduri stvari negde zastanu i ne dogodi se ono što je zaključeno.

U okviru panela Razmena primera dobre prakse učesnici konferencije mogli su da čuju iskustva predstavnika Albanije i Italije. Pokazalo se da je praksa ovih zemalja bitno drugačija od prakse u Srbiji, što daje dosta prostora za unapređenje procesa mirnog rešavanja radnih sporova i njegove poznatosti u široj zajednici.

Preporučene vesti

Još uvek nema komentara. Budite prvi!


Dodajte komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *