Predstavljen prvi Nacrt novog zakona o radnim praksama

U poslednjih deset godina Unija poslodavaca Srbije se aktivno bavila izazovima koji su se pojavili na tržištu rada u vidu deficita stručnih kadrova, ali i položaja mladih koji izlaze iz formalnog obrazovanja bez praktičnih znanja koja su neophodna poslodavcima.

Organizovali smo više istraživanja i kod poslodavaca i kod mladih i dobili gotovo identične odgovore. Poslodavcima su potrebni mladi ljudi jer oni sobom nose nove ideje, kreativna rešenja,  inovativne pristupe i tako definisani mladi timovi predstavljaju u daljem radu konkurentsku prednost u odnosu na druge poslodavce na tržištu rada. Međutim ulazak mladih bez radnog iskustva u kolektiv zahteva dodatna prilagođavanja i ulaganja u obuke kako bi stekli neophodne veštine i znanja za obavljanje određenih poslova. Taj prelazak ponekad traje i duže od 6 meseci i od poslodavca traži dodatna ulaganja i angažovanja što najčešće rezultira smanjenim interesovanjem za zapošljavanjem lica bez radnog iskustva.

Mladima je potrebno radno iskustvo i mesto na kom će znanja koja su usvojili tokom formalnog obrazovanja primeniti u realnom poslovnom okruženju. Potrebna im je šansa da se upoznaju sa radnim procesima i procedurama kod poslodavca, sa ljudima iz struke za koju su se i sami obrazovali, da steknu nova znanja i veštine koje im omogućavaju brže i lakše radno angažovanje.

Osim najvažnije inicijative Unije poslodavaca Srbije koja se odnosi na sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema, jedan od zahteva je bilo i regulisanje radne prakse kao izuzetno važne mogućnosti za povezivanje poslodavaca i mladih bez radnog iskustva. U okviru postojećeg zakonodavstva nije postojala  mogućnost da poslodavac angažuje mlade bez radnog iskustva bez zasnivanja radnog odnosa što predstavlja kočnicu u daljoj tranziciji mladih koji izlaze iz formalnog obrazovanja do prvog radnog angažovanja. Prema nekim procenama Međunarodne organizacije rada  ova tranzicija traje i do dve godine, a za osobe sa inavliditetom i do 4 godine, što dodatno otežava položaj mladih na tržištu rada, ali i mogućnost da poslodavac obezbedi stručne kadrove potrebne za dalje poslovanje.

U okviru programa i mera Aktivne politike zapošljavanja Nacionalna služba je prepoznala ovaj problem i ponudila poslodavcima meru „ Stručna praksa“ koja se pokazala kao najbolja mera sa najpozitivnijim efektima na zapošljavanje mladih bez radnog iskustva. Ali to nije rešenje za one poslodavce koji žele da organizuju radnu praksu u svojim preduzećima jer  nemaju regulatorni okvir koji bi im to omogućio.

Vodeći se prepoznatim interesima i mladih ljudi i poslodavaca, Unija je predložila dopunu člana 201. Zakona o radu u okviru kog već postoje Ugovor o stručnom osposobljavanju  i Ugovor o stručnom usavršavanju kao ugovori van radnog odnosa. Ove naše inicijative podržali su i Savez samostalnih sindikata Srbije kao i UGS NEZAVISNOST.

Uvažavajući sve argumente Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je formiralo radnu grupu koja treba da nađe najbolje rešenje za regulisanje radne prakse u okviru koje se nalaze i predstavnici Unije poslodavaca Srbije, ali i sve druge relevantne institucije i ministarstva kao i predstavnici civilnog sektora koji su zainteresovani za ovo važno pitanje. Do sada su organizovana dva sastanka na kom je predstavljena ex-ante analiza i istraživanja kod poslodavaca kao i istraživanja kod mladih koju su uradili angažovani eksperti. Takođe, akcenat se stavlja na izradu Zakona o radnim praksama, a ne na dopuni člana 201. Zakona o radu kako je Unija poslodavaca Srbije predlagala.

Na trećem sastanku predstavljen je prvi Nacrt zakona o radnoj praksi koji ne isunjava očekivanja u pogledu podrške poslodavcima da angažuju lica bez radnog iskustva, već im nameće dodatne troškove i administraciju kao što su predloženi iznosi za obaveznu naknadu i uz to predviđeni porezi i doprinosi, ali isto tako i propisane dužnosti poslodavca kao što su obaveza poslodavca da obaveštava i konsultuje sindikat o organizacionim i didaktičkim uslovima za obavljanje radne prakse, što nije obaveza koja je prepoznata u Zakonu o radu , kao i obaveze poslodavca da zaključi aneks ugovora o radu sa mentorom radi vrednovanja dodatnih aktivnosti. Tu je i propisana dužnost poslodavca da javno oglašava pozive za radne prakse i dr.

Dobro upoznati sa zahtevima privrednika u Srbiji i u želji da poboljšamo položaj mladih ljudi bez radnog iskustva na tržištu rada nastavićemo sa zahtevima koji će staviti u fokus poslodavce jer je  neophodno uraditi regulativu koju će oni lako prihvatiti i primenjivati, a da mladi ljudi  budu tom istom regulativom osigurani da će im se obezbediti kvalitetna praksa na kojoj će primeniti teorijska znanja u praksi što će im omogućiti lakše zapošljavanje. Sva dodatna administracija iuslovljavanja o visinama naknade koja se predlažu u iznosima od 50% ili 70% od osnovne zarade na određenim poslovima  deluju destimulativno  i zapravo predstavljaju ugovor o radu te nema velike i bitne razlike  i benefita za poslodavca.   Time se gubi ta važna karika povezivanja poslodavaca i mladih ljudi bez radnog iskustva.

Nacrt Zakona možete videti ovde

Sve vaše predloge i komentare možete poslati na adresu ljilja.pavlovic@poslodavci.rs do 25. oktobra 2021. godine

Preporučene vesti

Još uvek nema komentara. Budite prvi!


Dodajte komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *